_Вести
ГРАДСКА ОПШТИНА НОВИ БЕОГРАД
ЗГРАДА СЛУЖБЕ ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА У НИШУ
ЗГРАДА СЛУЖБЕ ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА У БЕОГРАДУ
Друштвено политички центар Аранђеловац – Зграда скупштине општине Аранђеловац
Почетком седамдесетих година XX века указала се потреба за изградњом објекта који ће објединити све друштвено-политичке делатности на административном подручју територије општине Аранђеловац. У функционалном смислу било је потребно да се обезбеди несметана технологија рада, како унутар једне службе, тако и на релацији међусобних контаката свих служби заједно, односно било је неопходно да се предвиди могућност самосталног, независног деловања сваке групације понаособ. Таквом објекту требало је обезбедити и адекватну локацију која ће омогућити сакупљања већег броја људи приликом разних друштвених манифестација. Идеја је била да се у центру Аранђеловца, око постојећег трга, формира комплекс објеката који ће међусобно бити повезани, како би се сви административни послови завршавали на једном месту. Важност система установа у стварању новог градског идентитета требало је нагласити квалитетном архитектуром која би средствима модерног израза истакла прогрес друштва које је створило те институције.
Израдa пројекта целог комплекса поверена је Техничком бироу факултета Београдског универзитета и архитекти Ранку Радовићу 1974. године.
Изградња објекта започета је крајем 1974. године, а завршена је 1978. године.
Променом друштвених и економских прилика у земљи дошло је до одступања у реализацији изградње целог комплекса и до данас је изграђена само прва фаза изградње комплекса – Ламела бр. 1.
ПРИЗАД (Привилеговано Извозно Акционарско Друштво) – ТАНЈУГ (Телеграфска Агенција Нове Југославије)
Оригинални пројекат је предвиђао пословну зграду у целини предодређену административним потребама фирме ПРИЗАД без додатних садржаја изван делатности ове фирме. Јавни конкурс за изградњу пословне зграде за сопствене потребе ПРИЗАД-а расписан је 1937. године. Прву награду и извођење пројекта је добио архитекта Богдан Н. Несторовић. Зграда је пуштена у функцију 1939. године али је комплетно завршена тек почетком 1941. године.
Током Другог светског рата у згради ПРИЗАД је била смештена администрација команде ГЕСТАПО-а за Балкан. Непосредно након окончања Другог светског рата у згради ПРИЗАД се привремено налазило Одељење за заштиту народа (ОЗНА). Према још увек недовољно истраженим историјским подацима, у згради ПРИЗАД је 1946. године одржано саслушање генералу југословенске војске и председнику квинслишке владе Милану Недићу.
Амбасада Чешке Републике у Београду
Пројекат зграде амбасаде урађен је у Прагу 1920. године према затраженој оригиналној спецификацији Министарства иностраних послова Чехословачке. Намена објекта је морала да задовољи различите критеријуме административно-стамбеног карактера, односно просторија за смештај канцеларија и становање запослених особа у амбасади.
Пројекат је наручило Министарство спољних послова Чехословачке Републике 1919. године за потребе изградње посланства у престоници Краљевине СХС. Грађевински радови су започети почетком 1921. године, а довршени су 1922. године. Исте године је зграда усељена и почела је са радом. У периоду између 1922. до 1941. године зграда Чехословачког посланства је имала сталну намену. У великој трпезарији је 17. априла 1941. године Краљевина Југославија потписала капитулацију.
Аутор здања Чехословачког посланства је чешки архитекта Алојз Мезера.
Зграда Урбанистичког завода и Завода за изградњу Београда
Зграда Бановине у Новом Саду
По типологији и примењеним градитељским мотивима, зграда Бановине у Новом Саду се сврстава у најлепше примере модерне српске архитектуре. Једно је од три најзначајнија остварења истакнутог архитекте Драгише Брашована (1887-1965). Репрезентативно здање је подигнуто за потребе смештаја Банске управе, након њеног формирања 1929. године. С обзиром на то да је Банско веће било састављено од угледних и успешних грађана различитих националности, а по опредељењу поклоника идеје интегралног југословенства, објекат у коме је смештено морао је визуелно да одговори стилу народног јединства.
Објавом краља Александра I Карађорђевића, Нови Сад је 3. октобра 1929. године постао престони град једне од девет југословенских бановина. Први бан, угледни новосадски градитељ, Дака Поповић сматра се најзаслужнијим за расписивање конкурса за израду идејних скица. На расписани конкурс је до 15. јуна 1930. године стигло 19 пројеката. Прва награда није додељена, али су пoдељене две друге награде – једна архитектонском тандему из Београда, Јовану Ж. Ранковићу и Катарини Шајиновић, а друга инжењеру из Љубљане, Владу Смолу. Трећу награду добио је пројекат београдског архитекте Драгослава Радисављевића.
Без обзира што није била завршена, Банска палата је промовисана 1. децембра 1938. године, поводом свечаног обележавања двадесет година од уједињења и проглашења Краљевине СХС/Југославије. Изградња објекта завршена је у септембру 1939. године.
