_Spomen-kompleks „Kadinjača“

Namena Spomen-kompleksa „Kadinjača“ je da se adekvatno obeleži sećanje na dan, 29. novembar 1941. godine, kada su pogubljeni borci Radničkog bataljona prilikom držanja odstupnice Vrhovnom štabu NOPOJ, partizanskim odredima i bolnici. Posthumni ostaci žrtava prebačeni su sa prvobitnog mesta, gde su bili sahranjeni na najvišoj koti, koja iznosi 808 metara, iznad koje je podignut prvi spomenik od kamenih blokova u obliku piramide.

Međutim, tokom sedamdesetih godina došlo je do inicijative da spomenik na Kadinjači dobije proširenje i da se pretvori u memorijalni park.

Spomen-piramida je završena i svečano otkrivena na godišnjicu bitke, 1952. godine.

U periodu od 1977. do 1979. godine dovršen je memorijalni kompleks. Svečano otvaranje održano je 23. septembra 1979. godine, gde je predsednik SFRJ Josip Broz Tito otkrio spomenik i održao govor pred oko 100.000 posetilaca.

Spomen-piramidu je izradio kamenorezac Blagoje Vuković iz okoline Užica, prema nacrtu beogradskog vajara Stevana Živanovića.

Prilikom izrade spomen-kompleksa za skulptursku celinu angažovan je akademski vajar Miodrag Živković. Kao pomoć pri izradi velike skulpturalne celine angažovani su vajari Ladislav Fekete i Puteš Ajdin, uz osamnaest studenata vajarstva sa Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu: Vera Stanarčević, Zorica Janković, Dragan Petrović, Dragan Radenović, Dragan Komatina, Dragan Kvjatkovski, Milorad Zorbić, Nikola Brkić, Vesna Rožman, Lubomir Ferko, Lubica Fabriciova, Slobodan Mihajlović, Slobodan Ilić, Matko Mijić, Borivoje Lukić, Miloš Kostić, Zlatko Glamočak, Branko Jakšić.

Statika spomenika: Dragan Šćekić, dipl. ing., tehnički saradnik: Dejan Vukšić, aps. arh.

Arhitekta Aleksandar Đokić izradio je projekat spomen-doma; saradnici: arhitekte Vojislav Kujundžić (konstruktivni sistem), Miodrag Radošević (arhitektura), Cveta Davičo (uređenje terena), Slobodan Bibić (enterijer) i tehničar Tanasije Bajić.