_Вести
ХОТЕЛ „ЗЛАТИБОР“ УЖИЦЕ
ОСНОВНА ШКОЛА „СЛОБОДАН СЕКУЛИЋ“
Трг Партизана у Ужицу
Урбанистичка целина Спомен трга, односно Трга партизана јесте део ширег архитектонско-урбанистичког програма, спроведеног у склопу организованог обележавања и уређивања историјских места у девет градова Југославије, који су били значајни за почетак НОБ-е и Револуције, те као такав има изузетну историјску вредност. Као један од пионирских подухвата модернистичке урбане реконструкције, планирања и (доследно спроведене) изградње тргова у послератној Србији, Трг партизана заузима врло значајно место у историји послератне модерне у Србији. Трг представља и изванредно ауторско остварење, које ефектно комбинује функционализам у урбанистичком решењу Ружице Илић са архитектуром интернационалног модернизма Милорада Пантовића и регионалног романтизма Станка Мандића – што се може уочити у обликовању маса и детаља Трга, односно објеката који га формирају/окружују.
Конкурс је расписан у лето 1952. и завршен у јесен 1953. Период пројектовања: 1953 -1958. године. Почетак извођења радова: 6.05.1958. Завршетак радова/свечано отварање: 3.06.1961.
Спомен-комплекс „Кадињача“
Намена Спомен-комплекса „Кадињача“ је да се адекватно обележи сећање на дан, 29. новембар 1941. године, када су погубљени борци Радничког батаљона приликом држања одступнице Врховном штабу НОПОЈ, партизанским одредима и болници. Постхумни остаци жртава пребачени су са првобитног места, где су били сахрањени на највишој коти, која износи 808 метара, изнад које је подигнут први споменик од камених блокова у облику пирамиде.
Међутим, током седамдесетих година дошло је до иницијативе да споменик на Кадињачи добије проширење и да се претвори у меморијални парк.
Спомен-пирамида је завршена и свечано откривена на годишњицу битке, 1952. године.
У периоду од 1977. до 1979. године довршен је меморијални комплекс. Свечано отварање одржано је 23. септембра 1979. године, где је председник СФРЈ Јосип Броз Тито открио споменик и одржао говор пред око 100.000 посетилаца.
Спомен-пирамиду је израдио каменорезац Благоје Вуковић из околине Ужица, према нацрту београдског вајара Стевана Живановића.
Приликом израде спомен-комплекса за скулптурску целину ангажован је академски вајар Миодраг Живковић. Као помоћ при изради велике скулптуралне целине ангажовани су вајари Ладислав Фекете и Путеш Ајдин, уз осамнаест студената вајарства са Академије примењених уметности у Београду: Вера Станарчевић, Зорица Јанковић, Драган Петровић, Драган Раденовић, Драган Коматина, Драган Квјатковски, Милорад Зорбић, Никола Бркић, Весна Рожман, Лубомир Ферко, Лубица Фабрициова, Слободан Михајловић, Слободан Илић, Матко Мијић, Боривоје Лукић, Милош Костић, Златко Гламочак, Бранко Јакшић.
Статика споменика: Драган Шћекић, дипл. инг., технички сарадник: Дејан Вукшић, апс. арх.
Архитекта Александар Ђокић израдио је пројекат спомен-дома; сарадници: архитекте Војислав Кујунџић (конструктивни систем), Миодраг Радошевић (архитектура), Цвета Давичо (уређење терена), Слободан Бибић (ентеријер) и техничар Танасије Бајић.
