_Вести

Блок 24 Централне зоне Новог Београда

Блок 24 је последњи пројектовани и изведени стамбени блок Централне зоне Новог Београда, за који је расписиван јавни конкурс, а према уговору између Завода за изградњу Града Београда бр. 4486/2 од 30.06.1981. и инвеститора, Команде одбране Града Београда (Дирекција за изградњу и одржавање стамбеног фонда ЈНА – Одељење Београд 2) Органа за стамбене послове – Београд. Први планови за његову изградњу се могу прецизно датирати у 1981. годину, дакле 3 године пре расписивања конкурса, што значи да је због озбиљности стамбене кризе али у јавности представљен и као питање уређења и садржаја Централне зоне, искоришћења инфраструктуре у коју су уложена друштвена средства, чишћења запуштеног простора. Одлука о напуштању плана Централне зоне донесена у то време, насупрот важећим плановима,  на основу анализе Завода за планирање, а претходећи студијама попут ‘Искуства прошлости’ и конкурсу ‘Будућност Новог Београда. Блок 24 представља први постмодернистички блок Централне зоне, који је реализован на месту планираног Станичног трга и који у обликовање Централне зоне уводи нову, слободну интерпретацију традиционалног градског блока. Решење формира мање урбане целине у оквиру блока, које су организоване/усмерене на пратеће садржаје, који нису изведени према пројектном задатку и ДУП-у. Негацијом осе СИВ-Железничка станица овај пројекат поставља темеље новог процеса атомизације у третирању Централне зоне, те победу постмодернистичке критике Новог Београда, који је парадигма модернистичког града у нашим условима.

Блок је квадратног облика, димензија 400х400m, површинe од 13,7ha. У блоку је саграђено 626 станова,  за планираних 1450 становника, густина насељености је 105 ст/ha. Блок је пројектован и грађен као инвестиција Југословенске народне армије, и до приватизације фонда током 1990-тих био у фонду Војно-грађевинске дирекције.  У блоку је изграђено шест стамбених објеката. Сви објекти колективног становања су састављени из 4 до 7 ламела, основе организоване у слободну меандрирајућу форму, збијену у центар блока, која у урбанистичком смислу у потпуности негира до тада важећи Генерални план Централне зоне, те преграђује и поништава осу на потезу СИВ-Железничка станица.

Спратност свих стамбених објеката је П+5+Пк. Испод свих објеката је предвиђен подрум (парцијално) односно техничка етажа. У приземљу се станује и свака јединица има предбашту, одвојену зидовима и шкарпама од јавних површина. Поткровље се не користи, према оригиналном решењу. Делови приземља су намењени јавним садржајима. Кровови су двоводни, са нагибом од 40º, а завршна обрада је у силикатним блоковима, што је задато пројектним програмом у циљу „елиминисања социо-психолошких проблема код корисника“. Највећи број станова је троипособан (39%) и трособан (31%). У статичком смислу објекат је преднапрегнути бетонски скелет (ИМС Жежељ систем) еластично укљештен бетонским зидовима (видети прилоге); дименизије стубова су 34х34cm, дужине 2 или 3 етаже; међуспратна конструкција је ИМС таваница, утегнута на 4 стране, растера 360х360 и 360х 420cm, а конзолне таванице 360х125 и 420х125cm и вантипске димензија 360х145 и 420х145cm; ивични носачи су дужине 3,6 и 4,2m и ширине 19cm. Зидови дебљине d=15cm су предвиђени у оба ортогонална правца у циљу пријема хоризонталних утицаја ветра и сеизмичких сила, монтажни или ливени Објекти су грађени у систему ИМС Жежељ, већ опробаном на Новом Београду и у сателитским насељима Београда, али је кровна конструкција класична дрвена, иако је за потребе насеља Церак Виногради развијена и коса таваница у систему ИМС. На много начина, блок 24 је корак уназад у односу на дотадашњу праксу стамбене привреде, раскид са њеним развојним аспектима и рез са политиком новобеоградске урбане лабораторије фаворизоване од стране градских урбанистичких институција. Од пратећих садржаја планиран је центар месне заједнице, предшколска установа (није изграђена), супермаркет (саграђен доста касније, током 2000-тих), садржаји рејонског и градског центра и културно-друштвени садржаји (нису изграђени).

Објекти су данас у добром стању, с обзиром на то да су релативно нови. Јавне површине и пратећи садржаји су у лошем стању, без већих радова на реконструкцији, доста запуштени, обрасли у вегетацију. Видљиве су доградње, затварање тераса, промена столарије и нестручно изведене адаптације, али у много мањој мери него на старијим блоковима. По ободу блока је током 2000-тих изграђен низ привремених и трајних пословних објеката различитих спратности, који су додатно оптеретили капацитете блока и затворили преостале визуре на првобитно планираној оси Централне зоне.

 

Извори

1. Архитектура урбанизам, број 93-98. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1960.
2. Благојевић, Љ. Нови Београд – оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2007.
3. Изградња, број 11-12/83. Тематски број: Тридесетпет година изградње Новог Београда. Београд: СГИТ СРС и САС, 1983.
4. Јовановић, Ј. Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 24, 25 и 26. Урбанистичко-архитектонска анализа. Београд: Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, 2016.
5. Jovanović, J. Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), 2017, pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
6. Jovanović, J. Jedan beogradski konkurs 30 godina kasnije. Kako je Novi Beograd zamalo postao i Venecija i Washington. DaNS Časopis za arhitekturu i urbanizam broj 083. Novi Sad: Društvo arhitekata Novog Sada, 2017.
7. Обавештења и коментари 54. Конкурс за Блок 24. Београд: Управа војног грађевинарства, септембар 1984.
8. Техничка документација НО Нови Београд – блок 24, Историјски архив Београда

 

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.

 

 

Дедиње II/2

Дедиње II/2 представља део програма урбане обнове конципираног у склопу Детаљног урбанистичког плана за зону Дедиње II/2 1976. године.  Стамбени пројекат Дедиње II/2 јесте фрагментисани урбанистички пројекат који садржи четири стамбене групације на блиско позиционираним  локацијама. Аутор овог пројекта био је архитект Зоран Жупњевац испред компаније Енергопројект. Све четири групације су скоро симултано пројектоване у распону од 3 године (од 1979 до 1982) и изведене до 1986. године. Четири стамбене групације су следеће: Стамбени низ  у Јездићевој улици, двојна зграда вишепородичног становања у Маглајској улици, двојне породичне куће груписане у скупове од по четири у Ружићевој улици, и стабмени блок вишепородичног становања који се састоји од меандра мањих густина и стамбеног низа једнопородичних кућа у улици Косте Рацина. Све наведене стамбене групације су грађене као становање високог стандарда у складу са првилником Услови и технички нормативи за пројектовање стамбених зграда и станова из 1973. године. Инвеститор је био Град Београд и Команда одбране Београд 2. Станови нису били намењени за тржиште већ су будући станари били уживаоци права на коришћење.

Конструктивни склоп свих стамбених групација је армирано-бетонски масивни или скелетни, док је завршна обрада фасаде у сва четири случаја фасадна цигла. Пројектовањем парковских површина, игралишта, платоа и места за одмор у склопу стамбених блокова, створен је колективни идентитет простора у складу са принципима и препорукама Детаљног урбанистичког плана. Са друге стране, архитект је употребом  разуђених волумена објеката, неправилним позиционирањем тераса, лођа и балкона тежио симулацији индивидуалних простора. Високи стандард становања је такође био наглашен применом материјала у екстеријеру; фасадна цигла, стаклене преграде као и разнобојна браварија додатно су истицали индивидуалност стана, али и стамбеног објекта у односу на групацију и насеље.

У данашњем контексту тежња корисника за индивидуалним просторима становања је додатно реализована путем ограђивања делова отвореног блока чиме су створена приватна дворишта (у случају Јездићеве и Ружићеве улице). У процесу реституције земљишта, парковски простори су такође доживели просторну реконфигурацију – наиме, један заједнички парк између Маглајске и Ружићеве улице је скоро у потпунсти приватизован и на његовом месту је изграђен нови стамбени низ. Поред промена  урбанистичког плана, већина објеката била је предмет индивидуалних интервенција корисника.  Екстензије стамбених јединица ван  постојећих габарита, затварање лођа и тераса, као и адиција елемената екстеријера објеката попут надстреха и степеништа су релативно честа појава у свим стамбеним групацијама. Већина индивидуалних интервенција је реализована у духу пројектоване архитектуре, те примењени материјали не одударају од затечених,чинећи наведене алтерације мање приметним.

 

ЛИТЕРАТУРА

Dukanac, Dalia and Ljiljana Blagojević, “Spaces of transition: testing high standard housing in late-socialist Belgrade.“ Planning Perspectives, (2019). doi.10.1080/02665433.2019.1650665.

Bogunović, Uglješa. “Niz individualnih stambenih zgrada na Topčideru”, Moja kuća, vol. 3, no. 12, (1983): 6-9.

АРХИВСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Detaljni urbanistički plan zone Dedinja II/2 – kompleksa između ulica: Neznanog unaka, nove trase Veljka Lukića – Kurjaka, nove trase Banjičkog venca, dela nove trase Ljutice Bogdana, Milutina Ivkovića, i Bulevara Oktobarske revolucije, Beograd: Zavod za planiranje razvoja grada Bograda, 1976.

Detaljni urbanistički plan zone Dedinje II/2 – Izmena, Beograd: Zavod za planiranje razvoja grada Bograda, 1982.

Predlog regulacionog plana opštine Savski venac: Dopuna tehničkog izveštaja, Beograd: Urbanistički zavod grada Beograda, 1962.

Projektna dokumentacija arhitektonsko-građevinskog projekta stambenog objekta u Jezdićevoj ulici, Beograd, opština Savski venac, 1980/1981.

Projektna dokumentacija arhitektonsko-građevinskog projekta stambenog objekta u Maglajskoj ulici, Beograd, opština Savski venac, 1980/1982/1983.

Projektna dokumentacija arhitektonsko-građevinskog projekta stambenog bloka u Ulici Mirka Tomića – grupacija D, Beograd, opština Savski venac, 1981/1982.

Projektna dokumentacija arhitektonsko-građevinskog projekta stambenog objekta u Ružićevoj ulici, Beograd, opština Savski venac, 1981/1982.

Regulacioni plan opštine Savski venac: Obrazloženje, tehnički izveštaj, Beograd: Urbanistički zavod grada Beograda, 1961.

 

Подносилац извештаја

Далиа Дуканац, M. Arch.

ЈАТ-ОВ ХАНГАР 2 НА АЕРОДРОМУ БЕОГРАД (ХАНГАР ЈАТ ТЕХНИКЕ)

ТУРИСТИЧКИ КОМПЛЕКС „КОНАЦИ – СУНЧАНИ ВРХОВИ“

ХОТЕЛ „НАИС“

КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР НИШ – ИНФЕКТИВНА КЛИНИКА

Насеље Церак виногради

Насеље Церак виногради саграђено је на простору укупне површине 92,60 ха. Налази се на југозападној падини шумадијског побрђа нагнутој према Железнику и окренутој према долинама Саве и Раковичке реке, на око 10 км од центра Београда. Назив је настао по Церовој шуми која је некада расла на овој падини, а која је временом искрчена и претворена у пашњаке и винограде. Церак 1 обухвата: Северно, Јужно и Источно суседство. Они су повезани великим централно позиционираним насељским парком са стаблима церове шуме. Насеље има јасно постављен стамбени део и центар са објектима комплементарним становању (основна школа, предшколска установа, војномедицински центар). Просторна организација центра Месне заједнице заснована је на линеарној поставци објеката јавне намене. Њихов потез управан је на правце пружања пешачких улица. Стамбени објекти су троспратни и шестоспратни и својом позицијом формирају мање амбијенте са уличним мобилијаром и зеленилом. Сачињене су од три типа степенишних ламела сегмената са типизованим елементима монтажне конструкције, материјала и опреме. Церак 2 чини Западно суседство које је просторно, функционално и обликовно повезано са Цераком 1 као матичним делом насеља. Налази се на нижим висинским котама исте падине као и Церак 1 и простире се до Ибарске магистрале. Пројектна документација за Церак 1 рађена је у периоду од 1978. до 1980. године, грађење је трајало од 1978. до 1985. године. Први станови су усељени 1981. године.

Аутори архитектонско-урбанистичког решења су Дарко Марушић, Миленија Марушић и Недељко Боровница.