_Вести
СТАДИОН ФУДБАЛСКОГ КЛУБА ПАРТИЗАН
СТАМБЕНА ЗГРАДА СА СУПЕРМАРКЕТОМ НА ЈОВАНОВОЈ ПИЈАЦИ
Музеј 25. мај
Музеј је наручен и пројектован као наменски грађен музејски објекат, први наменски изграђен објекат те врсте у Београду, са изложбеним простором и просторијама за чување, одржавање и рад на експонатима – у овом случају то су збирке поклона које је добијао председник ФНРЈ/СФРЈ Јосип Броз Тито од 1945. године. Збирке поклона, од којих је (и данас) најбројнија збирка штафета, су до тада биле изложене у мањем објекту у непосредној близини резиденције у Ужичкој 15, који није имао адекватне капацитете за чување и презентовање. Након интерног конкурса почетком 1960. године, одабрано је решење Михаила Јанковића, којим је дат нацрт за зграду Музеја дарова (и данас је у истом облику) и за уређење партера приступног платоа на падини између Ботићеве улице и Булевара Октобарске револуције, које је садржало централно постављену каскадну фонтану и зелене површине са дрворедима и приступним стазама по ободу, а накнадно и намештај за музеј.
Интегрални део објекта јесу и мозаик на фасади са представом бораца и радника (аутор Бошко Карановић), фреска „Живот, страдања и борба народа на подручју краја преседника Јосипа Броза Тита од средњег века до ослобођења“ (аутори Раул Голдони, Маргарита Тркуља) и рељеф са приказом путовања Јосипа Броза Тита до 1962. године (аутор непознат).
Од самог почетка објекат је пројектован, реализован и користи се у континуитету до данас као музејска установа, која је намењена јавности и отворена за публику.
Оригинални пројекат, 1960. година: арх. Михаило Јанковић и пројектни биро „Стадион“, и то израда комплетног пројектног елабората Музеја 25. мај и дизајн намештаја за музеј: витрине, фотеље, један компетни салон, библиотеку, намештај за биоскоп, намештај за магацине и постаменте за излагање. Биро „Стадион“ израђује архитектонско-урбанистички пројекат и за стадион ЈНА (ФК Партизан) 1948-1951. (аутори Михаило Јанковић и Коста Поповић) и припадајући Спортски парк са паркингом (арх. Мирјана Марјановић).
Пројекат пејзажне архитектуре и пошумљавања, 1961. година: пејз. арх. С. М. Милинковић.
Пројекат и израда мозаика на фасади, 1961. година: Бошко Карановић; сарадници: Маринко Бензон, Бошко Петровић, Јован Кратохвил, Лазар Возаревић.
Пројекат и израда фреске, 1961. година: Раул Голдони, Маргарита Тркуља; техничар: Иван Аузец.
Пројекат и израда рељефа, 1962. година: непознато.
Пројекат уређења приступног платоа на северо-источној падини Топчидерског брда, 1978. година (позвани београдски конкурс): арх. Марија Јовин и арх. Бранислав Јовин.
Палата Србија
Истовремено са размишљањима о преласку града на другу обалу реке Саве, 1947. године расписан је конкурс за три репрезентативне грађевине Новог Београда – зграду ЦК КПЈ, хотел и палату Председништва владе ФНРЈ. Јасна опредељеност Новог Београда као управљачког града нове југословенске државе у великој мери је одредила карактер и услове конкурса за идејна решења зграда Централног комитета КПЈ и Председништва владе ФНРЈ. Расписивачи конкурса били су Председништво владе ФНРЈ за објекат највише државне власти и Централни комитет КПЈ за објекат највише партијске институције. Као локација за подизање два најважнија објекта новог града, према директивама министра грађевина ФНРЈ Владе Зечевића, одређен је простор омеђен реком Савом и рукавцем Дунава, у приобалном појасу од 150 до 200 метара ширине. У тренутку расписивања конкурса било је довршено насипање овог дела новобеоградске територије, тако да су се стекли сви услови за почетак градње.
Према победничком конкурсном пројекту из 1947. године предвиђена је изградња монументалне грађевине са основом у облику слова Н, чија су два конкавно извијена крила повезана попречним трактом. У стилском погледу овако замишљена грађевина представљала је спој између два приступа – модернистичког и монументалног. Према овом пројекту отпочела је изградња 1948. године, али је следеће године била обустављена. До тада је подигнута армиранобетонска скелетна конструкција бочних крила и делимично конструкција средишњег дела грађевине. Након шестогодишњег прекида радова, извођење је настављено према пројекту архитекте Михаила Јанковића.
Оригинални пројекат, 1947: арх. Владимир Поточњак, арх. Златко Нојман, арх. Антон Урлих, арх. Драгица Перак.
Пројекат измена, 1955: арх. Михаило Јанковић и пројектни биро „Стадион“.
