Urbanističku celinu neposredno uz Kalenić pijacu čine tri kule, visinom i gabaritom dominantne u odnosu na šire i uže okruženje. Projektovane u gustom gradskom tkivu, predstavljaju urbanističku mikrocelinu. Od ukupno tri kule, stpratnosti P+10, jedna je administrativno-poslovnog karaktera, prvobitne namene da bude zgrada NOO Vračar. Druge dve kule su stambene, i u stručnoj literaturi, periodici i javnosti poznate pod imenom „stambena grupacija Vračar“.

Poslovna zgrada izgrađena je na uglu ulica Njegoševe i Viške, koja je izgradnjom ove grupacije postala jača saobraćajnica/važniji transverzalni pravac. Tri kule nalaze se u smaknutom poretku, a ono što je specifično za likovno rešenje autora arh. Brkića je da je u istom likovnom obradom tretirana i administrativna i dve stambene kule.  Administrativna zgrada sadrži aneks, spratnosti P+1.

Za razliku od administrativne kule koja ima horizontalne prozorske trake, na stambenim kulama, prozori zu izvedeni sa prekidima na mestima konstruktivnih stubova. Najkarakterističniji likovni elemenat na fasadama na kojima dominiraju boja tamno crvene opeke i crna, su bele terase, čija geometrija prati geometriju Viške ulice. Bele terase postoje na svakom drugom spratu, odnosno svakom parnom, čime je izbegnut efekat previše visoke zgrade u odnosu na okruženje, u kome su one značajno niže.  Ovim likovnim rešenjem, zgrade deluju skladnije i proporcionalnije.

Zgrade grupacije Vračar su izgrađene u armirano-betonskom skeletu sa ispunama od šuplje opeke, tarolita tankih Monije-zidova u ramovima od presovanog lima, koji ujedno čini i konstrukciju prozorskih ramova. Prozorska krila su takođe od ovog materijala. Veći deo fasade je obložen fasadnim keramičkim pločicama. Zgrade su prilikom realizacije opremljene svim  potrebnim sistemima instalacija, grejanjem, toplom vodom, grejanjem vazduhom (za sale administrativne zgrade), signalizacijom, razglasnom instalacijom, telefonima, vodovodom i kanalizacijom itd.

Aleksej Brkić (1922-1999), jedan je od najistaknutijih autora arhitekture Beograda  nakon Drugog svetskog rata, u čija dela se ubrajaju i zgrada „Hempro“ na Terazijama, zgrada Socijalnog osiguranja u Nemanjinoj, čija likovnost fasade u velikoj meri podseća na stambenu grupaciju Vračar. Studij na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu upisan je pre Drugog svetskog rata, nastavio po demobilisanju, u novembru 1945. godine, a završio je 1948. godine. Počev od 1949. do 1952. na upravu je arhitekta arhitektonskog odeljenja u sastavu Projekntskog zavoda Srbije. Napustivši ovu ustanovu, osnivački projektantski atelje „Invest-projekt“ (gde je projektant i direktor) da bi potom nastao u manjim arhitektonskim biroima, mahom kao osnivač i vodeći projektant („Obelisk“ 1957, „Vračar projekt“ 1964). Tokom 1960. u Americi predavali su na Kalifornijskom univerzitetu u Berkeliju i Mičigen Stejt Univerzitetu. Početkom sedamdesetih sasvim posvećeno pisanju, teorijskim i istorijskim aspektima struke. U tom periodu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu po pozivima predavali su studentima završnih godina i postdiplomcima Arhitektonike i teoriju prostora. Bio je takođe glavni pokretač i predsedavajući pokretanje i simpozijuma „Sinteza“ Beograd – Vrnjačka Banja (od 1973. godine). Autor je imao četrdeset realizovanih arhitektonskih projekata, a svoje radove izlagao je na tri samostalne i šest kolektivnih izložbi. Dobitnik je Velike nagrade arhitekture Udruženja arhitekture Srbije, nagrade ULUPUDS-a za životno delo (1997) i prvi predsednik Akademije za arhitekturu koja je osnovana 1995. godine. U svom kapitalnom delu „Znakovi u kamenu“ iz 1992. godine, jedan od najznačajnijih doprinosa istoriografiji i teoriji arhitekture je definisanje i periodizacija pojmova prve i druge remodelacije u srpskoj arhitekturi 20. veka.

Zgrade stambene grupacije Vračar, nemaju značajnijih oštećenja, i održavanjem zgrada stiče se utisak da su solidno očuvane uprkos zubu vremena koji nagriza zgrade slične starosti.

Izvori

1. -. „Zgrada NOO Vračar“, Arhitektonski urbanizam, 11-12, Beograd (1961): 34-35.
2. Bogunović­, S. Giša. Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka,
3. Jovanović, Jelica ur. Registar moderne arhitekture i urbanizma u Srbiji 1945-1990. Beograd (2018): Društvo arhitekata beograda – Dokomomo Srbija.
4. Kovačević, Bojan i Schtiler, Adolf. Aleksej Brkić. 1922-1999. Reduzuerte Klarheit im einklang mit der moderne. Exhibition Catalog, 2011.
5. Mecanov, Dragana. „Valorizacija modernističke baštine na primeru stambene arhitekture Beograda 1947-1967“, magistarska teza. Beograd, 2006: Arhitektonski fakultet Univeziteta u Beogradu.

Podnosilac izveštaja

Dr Dragana Mecanov, d.i.a.