_Атлас становања

Адреса
Стамбено-рекреативни комплекс Шумице, између улица Војислава Илића, Струмичке, Грчића Миленка и Устаничке, општина Вождовац, Београд
Година
почетак изградње 1963
завршетак изградње 1968
Име архитекте/урбанисте
Андрија Менделсон, Гордана Царевић
Фирма која је градила
ИНПРОС: ОГП 7. јули, ГП Нови Београд, ГП Неимар, Путеви: ГП Аутопут, Хортикултура: Предузеће за газдовање шумама - Београд
Фирма која је пројектовала
ИНПРОС, Урбанистички завод града Београда
Типологија
Архитектура - Једнопородична, Вишепородична/колективна, Кућа у низу, Ламела, слободностојећи, терасасти објекти
Урбанизам - Стамбено насеље
Кључне речи
прелазне стамбене типологије, стамбено-рекреативни комплекс, урбана обнова

Насеље Шумице

Урбaнистичко решење стамбено-рекреативног комплекса Шумице из 1962. године представља део програма урбане обнове конципираног на основу директива Генералног урбанистичког плана Београда из 1950. године и Регулационог урбанистичког плана општине Вождовац усвојеног 1961. године. Иако је у периоду од пројектовања до реализације дошло до измена и модификација, основна концепција насеља је према аутору Андрији Менделсону (испред Урбанистичког завода града Београда) остала доследна урбанистичком решењу.

Предметна локацијаје претходно подвргнута експропријацији и припреми за градњу, што је подразумевало расељавање затекнутог становништва и уклањање објеката мањих густина насељености и  квалитета. Укупно је расељено око 300 домаћинстава тј. око 1000 становника. Станови су грађени за тржиште.

Поред стамбених објеката предвиђени су и садржаји спорта, рекреације и објекти друштвеног стандарда у склопу насеља. Пројектовањем парковских површина, игралишта, платоа и места за одмор у склопу стамбених блокова, поред објеката рекреације  и спорта, створен је јединствени карактер стамбено-рекреативног комплекса. Такође је значајан однос изграђене структуре и пејзажне архитектуре који доприноси повећању амбијенталних вредности насеља. У том смислу, насеље Шумице укупне површине од 32 хектара је пројектовано за 5500 становника (1500 станова) чиме је остварено од 13,5 до 15 м2 отворених површина у оквиру блокова по становнику. Коришћењем предности денивелисаног терена локације остварен је нешто већи стамбени капацитет насеља од планираног. Саобраћај у оквиру насеља је пројектован као тангентан, док унутар насеља залазе само интерне саобраћајнице.

У данашњем контексту објекти вишепородичног становања су остали у релативно изворном стању док је низ кућа у Умчарској улици који припада једнопородичном становању био предмет уочљивијих измена. Поједини објекти у оквиру овог низа су проширени изван оригиналних просторних граница и то најчешће по вертикалној оси.

Извори

  1. Andrija Mendelson: „Sportsko-rekreativni kompleks „Šumice““, Urbanizam Beograda, 13-14, (1971): 19-24.
  2. ИНПРОС: Стамбено насеље „Шумице“. Београд: ИНПРОС, н.д.
  3. „Šumica“: Urbanizam Beograda, 30, (1975): 44.
  4. Bratislav Stojanović i Uroš Martinović: Beograd 1945-1975, (1978):29, 34.
  5. Miroljub Kojović i Miroslav Živković (rukovodioci istraživanja): Prostorne i sociološke karakteristike i vrednosti novih stambenih naselja u Beogradu, Beograd.

 

Подносилац извештаја

Далиа Дуканац, М.Арх.