_Атлас становања
Насеље Koњарник
Насеље Коњарник се налази у југоисточном делу Београда, на падини изнад аутопута Београд-Ниш. Насеље има површину од око 69ha и око 20000 становника. Планирано је тако да се састоји из три месне заједнице које се граде узастопно као три фазе насеља, свака са планираним капацитетима за око 7000 становника, густине насељености око 300-350 становника по хектару. Планом су обухваћена данашња насеља Коњарник 1 и 2, Шумице и Учитељско насеље. Свака месна заједница је имала испланиран центар месне заједнице, основну школу, вртић, рекреативне површине, а планирани су садржаји вишег ранга, попут топлане и телефонске централе, који опслужују шире подручје. Планом су предвиђени објекти ниже спратности, до пет етажа (п+4) а на гребену су планирани објекти веће спратности као визуелни репер насеља у односу на шире подручје и град у целини. Изведени објекти ипак имају већу спратност од п+6, а поједини објекти су током 1990-тих и 2000-тих и надограђени, тако да имају мансардне кровове читавом дужином објекта.
Изградњу објеката у насељу је преузело на себе ИНПРОС – Пословно удружење за индустријску производњу станова, а сам план је, у складу са тада важећим начелима, био прилагођен индустријској производњи и изградњи станова, а у складу са технологијама којима су предузећа у саставу ИНПРОС-а располагала, а то су били системи ИМС Жежељ (ГП Напред), панелни систем (Трудбеник) и унапређен класични (7. јули). Пошто је већ у фази планирања решено да се за солитере п+18 и п+12 користи скелетни ИМС Жежељ систем, а све остало осим седам објеката уступљених ГП 7. јули у панелном систему Трудбеник, било је потребно пројектовати зграде у тим системима. Како је било мало времена, а мали број пројектаната је познавао ове системе јер су још увек били у раним фазама примене, организован је интерни конкурс за типске ламеле (позване су горе наведене фирме) на којем су награде добили ГП Напред за скелетни систем, са изузетком објекта 4/I који је добио Институт ИМС, и КМГ Трудбеник за панелни систем – дакле, бирои који су већ били уиграни у разради ових система. Кранске стазе и депоније елемената су, након завршетка објеката, преобликоване тако да постану приступне саобраћајнице, пешачке стазе и зелене површине. КМГ Трудбеник је имао своју привремену фабрику елемената „Београд I“ на лицу места, у којој су произвођени и елементи за Блок 45 на Новом Београду.
Насеље је данас у релативно добром стању. Поједини делови су угрожени ободном изградњом стамбених и пословних објеката, како сталног тако и привременог карактера. Сви објекти показују знаке старости и дотрајалости, која се пре свега види на фасадним елементима, али до сада није урађена ни једна озбиљнија системска реконструција или санација елемената архитектуре или урбанизма. Приметне су надоградње у делу или целом габариту објекта, промене столарије, застакљивање тераса.
Извори
- Arhitektura urbanizam, бр. 41-42. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1966.
- Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
- Изградња, бр. 8/73, 12/73. Београд: Савез грађевинских инжењера и техничара СР Србије, Савез друштава архитеката Србије и Савет за грађевинарство Привредне коморе СР Србије, 1973.
- Jovanović, J. Designing the Growth: Planners of Belgrade Housing. In: Women’s Creativity since the Modern Movement (1918-2018). Toward a New Perception and Reception. Ljubljana: ZRC SAZU, France Stele Institute of Art History, 2018, pp. 886-890.
- Urbanizam Beograda, бр. 6. Београд: Урбанистички завод Београда, 1970.
Подносилац извештаја
Јелица Јовановић, д.и.а.
