Nakon osvojene prve nagrade na konkursu za naselje Kneževac-Kijevo, Đokić i Čanak pristupili su daljoj razradi projekta i 1972. godine otpočela je izgradnja objekata označenih kao tip A1-A4, na lokalitetu Labudovo brdo. Ovaj deo naselja naročito je značajan jer je unutar ove grupacije najdoslednije ostvarena zamisao projekatanata o formiranju centralno poziconiranih internih pešačkih trgova. Takođe, prvobitna zamisao da svi objekti tipa A budu zrakasto orijentisani prema centralno pozicioniranim javnim sadržajima, dosledno je sprovedena samo na Labudovom brdu, izgradnjom osnovne škole „14. oktobar“ (1977-1979) prema projektu Aleksandra Đokića, Mihaila Čanka i Petra Đuraškovića.

Prema konkursnom rešenju, visina stambenih objekata trebalo je da iznosi P+3/4. Kasnijim izmenama visina objekata je udvostručena, što je doprinelo da pešački trgovi uokvireni ovim objektima izgube na intimnosti. Izgrađene su četiri stambene celine ovoga tipa, koje se sastoje od po dve lamele. Svaku od lamela sačinjavaju dva korpusa. Tipska etaža sastoji se iz četiri stambene jedinice koje su simetrično raspoređene oko centralno pozicioniranih vertikalnih komunikacija. Stanovi imaju dvostranu orijentaciju, a prilaz svim prostorijama omogućen je iz prostora ulaznog hola, koji se nastavljao u trpezariju.

Arhitektura stambenih objekata odlikovala se primenom (oker i plave) boje i numeričkog dizajna na fasadama u kojima su se odslikavali uticaji najsavremenijih svetskih trendova, a naročito arhitektonske grupe „Arhigram“. Objekti su se završavali ravnim krovovima, u skladu sa fukcionalističkim doktorinama perioda u kojem su nastajali. Naknadnim intervencijama, fasade pojedinih objekata u naselju su osvežene bojom, a na svim objektima su naknadno dozidani dvovodni krovovi. Finalna obloga nadzidanih spratova je usklađena sa obradom fasada, što ne umanjuje štetu koja je tim postupkom naneta originalnom estetskom izrazu ovih stambenih grupacija.

Pešački trgovi, pozicionirani između stambenih objekata, bili su namenjeni za igru dece i rekreaciju odraslih. Osnovna zamisao projektanata je bila da omoguće stanovnicima okolnih objekata različite doživljaje. Trgovi su rešavani kroz više etaža. Najviši nivo ovih trgova bio je uređen kombinacijom popločanih i zelenih površina, snabdeven klupama i kockama za sedenje. Ispod te etaže poziconirani su prateći javni sadržaji. Prostor najniže etaže namenjen je za podzemnu garažu, kako bi kolski saobraćaj bio odvojen od trgova.

Povodom useljavanja prvih stanara u objekte na Labudovom brdu, Đokić i Čanak su priredili izložbu pod nazivom „Povratak trgu“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kojom su detaljnije obrazložili svoje ideje javnosti. Projekat naselja je predstavljen fotografijama Mirka Lovrića, a tokom trajanja izložbe priređena je i diskusija u kojoj su pored autora učestvovali još i brojni stručnjaci, kao i stanari novog naselja. Ovakvo informisanje i uključivanje stanara u izgradnju naselja predstavljalo je inovaciju u dotadašnjem planiranju.

Osmogodišnja škola je u fukcionalnom smislu bazirana na linearnom razvojnom konceptu, sa središnjim podužnim atrijumom, kojim su povezani svi unutrašnji sadržaji. Projektom je planirana etapna izgradnja objekta. Oblikovanje škole odslikavalo je uticaje brutalizma u svojoj snažnoj estetici i skulpturanosti, i strukturalizma u načinu na koji je forma artikulisana putem manjih jedinica. Objekat je u stilskom pogledu bio usklađen sa arhitekturom okolnih stambenih objekata, a naknadno je nadgrađen za jedan sprat (2008) čime je znatno izgubio na svojoj originalnoj estetici. Od 1991. godine se u ovom objektu, osim osmogodišnje škole, nalazi i nekadašnja Petnaesta gimnazija, danas gimnazija „Patrijarh Pavle“.

Podnosilac izveštaja

Aleksandra Jeftović