Насеље је оивичено улицама Поручника Спасића и Машере, улицама Катарине Богдановић, Петра Лубарде, Томе Маретића и Јурице Рибара

почетак изградње 1967

завршетак изградње 1970

Боривоје Јовановић, Милан Лојаница, Предраг Цагић

Удружење грађевинских предузећа „Имос“ Љубљана

Урбанистички завод Београд (урбанистички услови), инж. арх. Серша Роман, ГП Техноград Љубљана (координација), Градбени центар Љубљане (технологија и рационализација), инж. Калафатовић (динамика изградње), ИМП Љубљана (Инсталације), Термоелектро Београд (грејање). Инвеститор: Стамбена задруга Бетоњерка, Београд

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула

Урбанизам - Стамбени комплекс

Јулино брдо, бетон, брутализам

У време када је саграђено, представљало је извесну прекретницу у урбанистичком планирању стамбених насеља. Решење је веома ионтересантно, у урбанистичком и пројектантском у смислу. Замишљено је да насеље буде колико је могуће, изоловано од возила, и у хоризонталном и у вертикалном погледу, с обзиром да возила могу да пролазе само са ободне стране насеља и на нижим котама, тако да у зони стамбених зграда и улаза доминирају пешачке комуникације.

Највиша кота Јулиног брда се налази на 124,23 м надморске цисине, у улици Поручника Спасића и Машере. Солитери се могу видети са свих нижих делова Београда, нарочито са реке Саве. На Јулином брду  позиционирани су одређени објекти инфраструктуре – хидротехнички чвор, као и резервоари који снабдевају водом центар града. Број становника Јулиног брда је износи преко 6.600 становника.

Јулино брдо је каменити брежуљак којим се уз долину реке Саве и Макишког оља завршава брдовити предео Кошутњака, Бановог брда и Жаркова. Пут за Железник и Обреновац, Лазаревачки и Ибарски пут, оивичавају Јулино брдо, у његовом подножју се сустичу, око њега се гранају у расуту мрежу улица Бановог брда, Жаркова и Чукарице.

Основна идеја о просторној организацији у ликовном погледу осмишљена је у складу са геометријском шемом две параболе усмерене у супротним правцима и конкавним странама једна према другој. У оквиру те геометријске примарне конструкције, растављањем и спајањем облика, променом ритмова кровног надвишењаи уношењем других корекција, остварују истовремено визуелно естетички садржаји који измичу лако сагледљивој формули и који разарајући основни поредак, стварају слободне ритмове и необавезне, готово спонтане структуре облика.

Покренутост терена допринела је да се изолација од возила постигне не само у хоризонталном него и у вертикалном правцу. Возила су остала не само са друге стране кућа него и на нижим котама. Међупростор је добио ознаке потпуне неометане доминације пешака.

Двострана оријентација станова захтева две фасадне равни – једну наспрам друге или једну управну на другу. То доприноси могућности реализације више станова на етажи, то је тзв.угаона позиција стана, и она је примењена на Јулином брду. Четири стана на етажи нуде једнакост услова (оријентације и организације) свим становима. Близу су и повољни ефекти (рационалност) односа корисне стамбене површине и површине намењене заједничкој хоризонталној и вертикалној комуникацији у згради.

Шема конструктивног склопа код оваквих позиција је једноставна, статички крута (могућност фронталних или дијагоналних симетрала). Типска стамбена етажа Јулиног брда грађена је системом вертикалних шајбни – зидова у склопу управно постављених «чешљева» симетрично по дијагонали. Санитарни чворови, групе купатила и кухиња везаних у парове, заузимају зоне око степенишног језгра, формирају око њега неку врсту тампон обруча према коирсним стамбеним просторијама.

Експлицитном поделом стана на зону за дневни боравак и зону за спавање, наглашене су потребе сегрегације стамбених функција. Зона простора дневне активности окупља места заједничког породичног живота, сусрета, комуникација, кухињска радна зона и улазни простор са сервисом – гардероба капута, остава и друго. Зона тзв.интимне сврхе – спавање, хигијена, прима у себе пратеће функције – одмор, рад, гардеробу рубља. То је основна оргаитзација простора стана. Преостало су детаљи и варијације најповољнијих односа из збира проблема везаних за питање дименизоналности, употребљивости и техничке опреме.

Аутори су за пројекат добили Октобарску награду града Београда.

 

Извори

1. -. „Julino brdo. Opšti beogradski konkurs za arhitektonsko rešenje stambenog naselja Julino brdo u Beogradu 1966.“ Arhitektonski urbanizam, 74-77, Beograd (1975): 48-50
2. -. „Stambeno naselje Julino brdo.“ Arhitektonski urbanizam, 55, Beograd (1969): 16-21
3. Богуновић­, С. Гиша. Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века,

1. Janković, Božidar. „Neki problemi nastupaju projektovani stambenim zgradama“, Bilten Central za stanovanje, IMS, 23, Beograd (1979): 3.

5. Јовановић, Јелица ур. Регистар модерне архитектуре и урбанизма у Србији 1945-1990. Београд (2018): Друштво архитеката београда – Докомомо Србија.
6. Мецанов, Драгана. „Валоризација модернистичке баштине на примеру стамбене архитектуре Београда 1947-1967“, магистарска теза. Београд, 2006: Архитектонски факултет Унивезитета у Београду.
7. Мецанов, Драгана. „Просторна организација стамбених зграда грађених у Београду у префабрикованим индустријализованим системима“, докторска дисертација. Београд, 2015: Архитектонски факултет Унивезитета у Београду.
8. -, РТС: „Модерна архитектура у Србији: Лојаница, Цагић, Јовановић“, 24.7.2009, приступ 11.2019.

 

Подносилац извештаја

Др Драгана Мецанов, д.и.а.