Девет урбаних блокова, оивичених улицама: Булевар Михајла Пупина, Милентија Поповића, Булевар Милутина Миланковића и Булевар уметности, општина Нови Београд, Београд.

почетак изградње 1962

завршетак изградње 1979

Александар Ђорђевић, Бранко Петричић, Видо Врбанић, Милорад Мацура, Милош Сомборски, Милутин Главички, Никола Добровић, Станко Мандић, Урош Мартиновић

Видети појединачне блокове.

Видети појединачне блокове.

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула, Ламела, Меандар

Урбанизам - Стамбени блок

други стамбени рејон, Нови Београд, Централна зона

Централна зона Новог Београда обухвата девет урбаних блокова (21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30), позиционираних на потезу између Палате Србија (Палате Федерације, Савезног извршног већа) и Железничке станице Нови Београд, површине око 160 ha, квадратна зона оквирних димензија 1600х1600 m.  Целина је планирана као мешовита стамбено-административно-пословна зона, у којој је планирано становање са пратећим садржајима за 40000 становника. Према плановима из 1960-тих, шест ободних блокова су планирани за стамбену изградњу, док су блокови 24, 25 и 26 на централној оси намењени централним садржајима. Блок 24 је током 1980-тих пренамењен у седми стамбени блок, након конкурса организованог 1984. године.

Након „Архитектонско-урбанистичког конкурса за идејно решење стамбеног комплекса у Новом Београду“, који је одржан 1959. године, додељене су две равноправне друге награде следећим тимовима: први тим, у саставу Леонид Ленарчич, Милосав Митић, Иван Петровић и Михаило Чанак, и други тим, у саставу Јосип Свобода, Душан Миленковић, Милутин Главички, Гаврило Дракулић и Јован Лукић, и још једна висока награда ван конкурса архитекти Ратомиру Богојевићу. Ови тимови су позвани да учествују у даљој разради решења у оквиру Урбанистичког завода Београда, а према закључцима Савета за урбанизам. Урбанистички завод преузима рад на урбанистичком решењу зоне, а у том циљу формира радну групу у којој су били чланови из награђених тимова Митић, Ленарчич, Главички и Миленковић и Урош Мартиновић као шеф групе.

Осмишљен је потпуно нови пројекат заснован на конкурсним решењима, којим је дефинисана подела на централну аксу и ободне стамбене блокове. Такође, израђено је архитектонско-урбанистичко решење за Блок 21, који је замишљен као својеврсни модуларни блок Централне зоне, који се пресликава на угаоне блокове зоне, а средишњи блокови 22 и 29 су осмишљени тако да повезују трактове обода зоне. Основне архитектонске типологије које се користе у планирању блокова Централне зоне и Новог Београда уопште, јесте групација од 4-5 кула у самим угловима зоне, хоризонтални блокови („штангле“) по ободима и меандар мале спратности, који улази у поље блока. Планирано је да сви новобеоградски блокови имају богато зеленило, испресецани пешачким стазама и оивичени саобраћајницама у складу са принципима раздвајања саобраћаја и зонирања из Атинске повеље.

Читав Нови Београд, па и Централна зона, планирани су тако да у реализацији одговарају такозваном кранском / габаритном урбанизму, односно индустријализованим технологијама изградње стамбене архитектуре. Блокови су планирани и пројектовани у складу са будућом организацијом градилишта, која се састоје из тзв. писта за полигону префабрикацију, односно складишта – тзв. „депоније“ за префабриковане елементе и шине за кранове и дизалице. По завршетку изградње и демонтажи опреме, кранске стазе и „депоније“ се претварају у рекреативне зоне и интерне саобраћајнице блока.

 

Извори

1. Arhitektura urbanizam, бројеви: 2, 33-34, 35-36, 41-42, 73, 74-77. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1960-76.
2. Благојевић, Љ. Нови Београд – оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика кул-туре града Београда, 2007.
3. Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
4. Годишњак (музеја) града Београда (ГМГБ). Бројеви: ХVII, XXI, XXII
5. Јовановић, Ј. (2014). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 21, 22 и 23. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
6. Јовановић, Ј. (2015). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 28, 29 и 30. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
7. Јовановић, Ј. (2016). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 24, 25 и 26. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
8. Jovanović, J. (2017). Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
9. The Future of New Belgrade – International Competition for New Belgrade Urban Structure Improvement / Budućnost Novog Beograda – međunarodni konkurs za unapređenje urbane strukture Novog Beograda. Ванредни број часописа Архитектура урбанизам. Београд: Орган Савеза друштава архитеката Србије, Урбанистичког савеза Србије и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 1986.
10. Urbanizam Beograda, часопис. Бројеви: 17 (1972.), 19 (1972.), 25 (1974.), 30 (1975.), 36 (1976.), 37 (1976.), 38-39 (1977.), 40 (1977.), 44-45 (1977.), 48 (1978.), 51 (1979.), 53-54 (1979.), 57 (1980.), 61 (1981.), 63-65 (1981.)

 

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.