Изградња Булевара 23.  октобра у Новом Саду, садашњег Булевара ослобођења започела је трајну трансформацију града и процес његове послератне модернизације. Процес, којим је дефинисана нова урбана осовина града, дужине око 3км, и утврђен курс урбанистичке праксе у готово тридесетогодишњем периоду, отворио је простор за промишљање и грађење нове архитектуре. Гледајући даље од архитектуре, нови булевар представљао је полигон за живот радничке класе, која у 50-тим и 60-тим годинама прошлог века постаје доминантна друштвена група у Новом Саду. Трансформација Новог Сада у значајни индустријски центар Југославије, неминовно је носио и промену животног стандарда становништва, али и целокупног функционисања града. Колико је драматична ова промена била, најбоље се у физичком смислу може сагледати у радикалном пенетрирању осе Булевара у урбанистичку матрицу Новог Сада формираној у првој половини 20 века. Овакав радикалан рез успоставио је насумичан однос постојећих једнопородичних кућа и нових вишепородичних објеката. Неке од оваквих ситуација, можемо видети и данас. Изградња булевара кренула је са његова два краја, са севера изградњом Главне железничке станице, а са југа од Дунава. Изградња железничке станице на брисаном простору, у том тренутку, убрзала је потребу за развијањем уличног фронта дуж северне стране булевара. Док су неки други делови булевара означени градњом транзиционог периода, овај део и даље у већини представља заокружену урбанистичку целину.

Један од доминантнијих објеката у овој целини јесте објекат архитекте Петра Јанкова. Иако објекат само својом ужом, западном фасадом излази на данашњи Булевар ослобођења, са својом доминантно дугачком фасадом према булевару Краља Петра I (некадашња Руменачка улица) игра значајну улогу у визури Булевара ослобођења, гледајући са јужне стране. Објекат у обликовном смислу представља око 100 м дугачку ламелу са 6 улаза. Објекат је спратности П+7. Правилна геометрија зграде задржава се увлачењем лођа у раван фасаде. Једино нарушавање геометрије правилног паралопипеда се налази на северној фасади објекта где се налазе вертикалне комуникације издвојене у посебним волуменима. На типским етажама формирају се стамбене јединице од гарсоњере до трособних станова. Мањи станови имају једнострану оријентацију према јужној и северној страни, док се код већих станова дневне зоне појављују на јужној, а ноћне зоне на северној страни објекта. У приземљу објекта пројектовани су простор за продавнице и друге услужне делатности које се нижу низ булевар краља Петра I, што је веома ретка ситуација у урбанистичкој пракси овог времена. Зграда је опремљена једним путничким лифтом и степеништем у сваком улазу. Такође, сваки улаз поседује и шахт за одлагање смећа.

Садашње стање објеката указује на стандардне проблеме зграда из овог периода – на појединим становима извршена је замена оригиналних дрвених прозора са двоструким засталењем савременим ПВЦ прозорима, застакљивање балкона и лођа. Генерално стање заједничких простора објеката је добро, захваљујући добром квалитету архитектонских и занатских решења. Објекат је у већем обиму задржао пројектовани габарит, а приметна је потреба за термичком и структуралном реконструкцијом фасадног омотача.

Извор

Технички архив града Новог Сада

Подносиоци извештаја

Драгана Константиновић, Слободан Јовић, Драгана Коцић, Маја Момиров