Урбани блок, оивичен улицама: Бул. Арсенија Чарнојевића, Булевар уметности, Бул. Милутина Миланковића, Шпанских бораца, општина Нови Београд, Београд.

почетак изградње 1969

завршетак изградње 1979

Љубица Чабаркапа, Илија Арнаутовић, Милутин Главички, Олга Милићевић, Томислав Дрезгић, Цвета Давичо

ЈИНГРАП: ГП Бетон, Нови Сад; ГП Хидроградња Чачак; ГП Прогрес, Пирот

Урбанизам: Урбанистички завод Београда; Архитектура: ЈИНГРАП: ИМС СРС и ГП Бетон, Нови Сад; ГП Хидроградња Чачак; ГП Прогрес, Пирот; Хортикултура: ЈКП Градско зеленило; Атеље Вртна архитектура

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула, Ламела, Меандар

Урбанизам - Стамбени блок

Блок 28, Нови Београд, Централна зона

Блок 28 је угаони блок зоне, дијагонално распоређен у односу на Блок 21, други по реду за који је расписан конкурс. Детаљни урбанистички план за Блок 28 урађен је већ 1964. а усвојен 1965. године. Блок је правоугаоног облика, димензија 600х400m, површинe од 19,42ha (територија месне заједнице). У блоку је саграђено 1709 станова,  за планираних 7000 становника, густина насељености је 360 ст/ha. Блок је пројектован и грађен за тржиште (само солитер 1 је био у фонду ДСНО), као инвестиција ЈИНГРАПа, Пословног удружења југословенских произвођача за префабрикацију и индустријско грађење, које је уложило 30% сопствених средстава, 70% кредита Београдске удружене банке у изградњу овог блока.

У блоку је изграђено седам стамбених објеката и једна стамбена групација, од тога четири стамбене куле спратности П+16+Пк и меандар, основе у облику потковице, спратности П+4+Пк, изграђени у Југомонт систему ГП Хидроградње Чачак, и два хоризонтална блока спратности П+10+Пк изграђени у систему ИМС Жежељ. Накнадно је на месту планираном за изградњу центра месне заједнице изграђена стамбена групација од шест објеката спратности П+4+Пк. Поред објеката становања, изграђени су и објекти образовања (вртић и основна школа), центар месне заједнице (у приземљу стамбеног објекта), допунски пункт снабдевања и сервисни објекти (гаража и трафо станица). Планиране су слободне рекреативне површине 93700m² и затворене рекреативне површине 23600m². Највећи број станова је двособан (48,75%).

Блок 28 је од изузетног значаја за домаћу струку зато што су за потребе унапређења домаћих технологија градње, а преко института међународне техничке помоћи ОУН-а, ангажовани стручњаци из СССР-а. Они су радили са југословенским фирмама на техничким решењима унапређења постојећег крупно-панелног система Југомонт, унапређења опреме за производњу префабрикованих елемената и њихову уградњу, техничко-технолошких решења за префабриковане санитарне кабине и за заптивање спојница на фасадним елементима, као и унапређење топлотне изолације. На Блоку 28 су радили следећи стручњаци: за конструкције и статику и за монтажну градњу и системе у трусним подручјима инжењер Леонид Генделман, за производњу елемената и конструкција монтажних објеката технолог градње инж. Владимир Абрамов,  за инсталације санитарних објеката, електроинсталација и инсталација централног грејања инж. Јурај Бујанов, за изолацију топлоте и звука, инж. Владимир Крајтан, за заптивање спојница, инж. Владимир Панкратов. Грађевински центар Словеније је 1969. године издао уџбенике које су приредили стручњаци ОУН-а, на основу својих искустава у примени крупно-панелног система за изградњу 16-тоспратница, што је била значајна иновација:

-„Херметизација фуга монтажних зграда“ од Панкратова,

-„Инструкција за израду обрачуна топлотне заштите стамбених зграда“ од Крајтана,

-„Препоруке за прописе без-скелетних крупнопанелних зграда“ од Генделмана.

У току 1968. и 1969. године су, као резултат интервенције ових експерата уведене следеће новине и процедуре:

-крупнопанелни конструктивни систем примењен на објектима П+16;

-примена монтажне комплетне санитарне кабине у 2 варијанте;

-примена керамзита на фасадним панелима;

-примена 2 врсте кулира (од мермера и крупнозрног шљунка) као главног материјала у фасадним елементима;

-справљање тешких монтажних елемената за објекте у лакој полигонској бетоњерци на градилишту;

-димензионирање фасадних елемената у погледу термичке заштите, укључујући и летње услове код нас.

Објекти и јавне површине су данас у лошем стању, без већих радова на реконструкцији и реновирању од тренутка усељења. „Потковица“ је готово читавим габаритом надограђена. У приземљу хоризонталног блока 5 (бул. Арсенија Чарнојевића) су добијени локали потпуним затварањем продора кроз објекат (и даље постоји на објекту 6) и доградњом према унутрашњости блока. Кровови гаража и сви платои су у лошем стању услед неодржавања. Дечије игралиште у „потковици“ и поред објекта 6 је у јако лошем стању, нарочито дрвени елементи, мада се и даље назиру елементи партерног решења. Видљиве су бројне доградње, затварање тераса, промена столарије и нестручно изведене адаптације. Кулир/керамзит је трошан на појединим местима. По ободу блока је током 1990-тих и 2000-тих изграђен низ стамбено-пословних објеката на месту планираном за самачки хотел.

 

Извори

1. Архитектура урбанизам (часопис). Бројеви: 41-42, 74-77. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1960-76.
2. Билтен Центра за становање ИМС, бројеви: 15 (1974.), 24 (1979.), 26 (1980.)
3. Група аутора: Милутин Главички архитекта – урбаниста. Београд: Урбанистички савез Србије и Градски секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, 1990.
4. Изградња (часопис). Бројеви: 12/73
5. Монтажни скелетни систем од преднапрегнутог бетона ИМС (латиница). Београд: Институт за испитивање материјала СР Србије, 1974.
6. Пројектовање и изградња стамбеног блока бр. 28 на Новом Београду – материјал за саветовање. Београд: Биро за грађевинарство, 1970.
7. Stojanović B., Martinović U. : Beograd 1945-1975 – Urbanizam Arhitektura. Beograd: NIRO Tehnička knjiga,1978.
8. Jovanović, J. (2017). Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
9. Јовановић, Ј. Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 28, 29 и 30. Урбанистичко-архитектонска анализа. Београд: Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда, 2016.
10. Техничка документација НО Нови Београд – блок 28, Историјски архив Београда

 

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.