_Југословенска удружена банка

Према оригиналном пројекту објекат је био намењен филијали Југословенске удружене банке у Београду, као испостава ове банке из Загреба. Осим пословних просторија банке (шалтер сала и трезор) у сутерену и на мезанину, на осталим спратовима су се налазиле канцеларије. Објекат је у целини изграђен према оригиналном нацрту и до данас није мењао изворни изглед.

Дирекција Југословенске удружене банке са седиштем у Загребу је ангажовала архитекту Хуга Ерлиха 1928. године за пројектовање и изградњу филијале у Београду. Радови на изградњи су започети 1929. године, док је зграда завршена и пуштена у рад 1930. године.

Пословна зграда филијале некадашње Југословенске удружене банке у Београду је интерполирана у постојећи градски блок и поседује две слободне фасаде, прочеље и задњу фасаду. Зграда поседује два подземна нивоа, сутерен, мезанин и два спрата са опционом кровном терасом. Обликовање прочеља је засновано на стереометријским принципима модерне архитектуре са отвореним приземљем, фенестрацијом прозора повезаних у траке и плошном обрадом фасадних површина. Бледе призвуке академистичког обликовања, коме је арх. Ерлих у претходној фази пројектовања био склон, а који се запажају нарочито на објектима насталим пре 1928. године у опусу овог градитеља, евоцирају залучени плитки, слепи тимпанони изнад прозора на другом спрату, као и плитка атика која скоро симболички обележава кровни венац. Као један од првих објеката такве врсте у опусу арх. Х. Ерлиха, филијала ЈУБ у Београду је изграђена у скелетном систему са армиранобетонским носачима, који су омогућавали да фасадни зидови не буду и носећи. То је омогућило већу функционалну продуктивност и ефектније обликовање унутрашњег простора.