Објекти се налазе на локацији оивиченој улицама Сретена Младеновића Мике и Патријарха Јоаникија. У централном делу насеља Кнежевац-Кијево, између Видиковца и Лабудовог брда, ка Ибарској магистрали. Општина Раковица, Београд.

почетак изградње 1973

завршетак изградње 1973

Александар Ђокић, Михаило Чанак

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула

Урбанизам - Стамбено насеље

Александар Ђокић, Михаило Чанак, Насеље Кнежевац-Кијево

Према конкурсном решењу, стамбену групацију означену као тип Б требало је да чине три објекта која би се налазила у јужном делу комплекса и чија је спратност требало да износи П+4 етажа. Ова групација је накнадно позиционирана у централном делу насеља Кнежевац-Кијево, уз Ибарски пут, а услед конфигурације терена је предвиђено да ови објекти представљају главни висински акценат насеља. Изграђено је пет објеката овога типа, а њихова висина износи чак П+20 са поткровљима. Вишеспратнице су постављене на денивелисаном платоу, зракасто усмерене према Ибарском путу и покренуте у хоризонталном и вертикалном плану.

Приликом решавања типких етажа и обзиром да је реч о објектима велике спратности, аутори у нарочиту пажњу посветили ублажавању потенцијалних страхова станара. Тако су заједничке комуникације природно осветљене, а станови су пространи, двострано оријентисани и са излазом на по два балкона. Типску основу из конкурсног решења чиниле су четири стамбене јединице, симетрично распоређене око централно позиционираних вертикалних комуникација. Финално решење типске етаже састоји се из три стамбене јединице, једне трособне и две четворособне. Основни принцип приликом решавања станова било је позиционирање дневног боравка, кухиње и терасе око простране трпезарије, док је спаваћи део станова незнатно одвојен од дневне зоне. У свим становима функционалне зоне су јасно разграничене и остварене су бројне циркуларне везе које доприносе већој просторности.

Финална облога фасада изведна је у црвеној опеци, са усецима у виду балконских вертикала и застакљеним вертикалама француских балкона и прозора. Скулптуралност маса је постигнута степеновањем главних вертикалних кубуса, уз занемаривање секундарне пластике. Оригинални ликовни израз ових објеката је у највећој мери очуван и они су поштеђени накнадних интервенција у виду дивљих надградњи. Једине измене на овим зградама појављују се у виду интервенција мањег обима. Реч је о видљивим санацијама појединих делова фасаде и надстрешницама на равним крововима, у деловима објеката ниже спратности.

 

Подносилац извештаја

Александра Јевтовић