Урбани блок, оивичен улицама: Зорана Ђинђића, Антифашистичке борбе, Бул. Арсенија Чарнојевића, Милентија Поповића, општина Нови Београд, Београд.

почетак изградње 1969

завршетак изградње 1976

Александар Стјепановић, Божидар Јанковић, Бранислав Караџић

ГП Напред

Атеље Основа; Институт за испитивање материјала НР Србије

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула, Ламела

Урбанизам - Стамбени блок

Блок 22, Нови Београд, Централна зона

Блок 22 је средишњи блок бочних трактова Централне зоне Новог Београда. Конкурсом је обухваћена само југоисточна половина блока, намењена становању, док је у другом делу блока планиран рејонски центар, који никад није изграђен, већ је на његовом месту изграђен стамбени комплекс током 1990-тих. Блок је правоугаоног облика, димензија 600х400m, површинe око 10ha (обухваћених конкурсом). У блоку је саграђено 1168 станова, за планираних 3800 становника, густина насељености је 395 ст/ha. Блок је пројектован и грађен као инвестиција Југословенске народне армије, и до приватизације фонда током 1990-тих био у фонду Војно-грађевинске дирекције.

Блок 22 има 10 стамбених кула (уместо 8, предвиђених првобитним планом), планиране спратности П+4+Пк (куле бр. 10 и 15), П+5+Пк (куле бр. 6, 9, 11 и 14) и П+6+Пк (куле бр. 7, 8, 12 и 13); сви објекти имају подрум; објекти се габаритом смичу/сажимају и чине једноводни кров; основа је (габаритом) приближно квадратна; сви објекти имају исте основе виших етажа и две основе приземља: 2 објекта имају просторије за кућни савет, боравак деце и друге друштвене потребе, остали објекти немају; основа објекта се развија централно, око језгра / вертикалне комуникације, из концепције обликовања и зонирања флексибилних станова (језгро јединице+латералне просторије). Блок има 5 хоризонталних стамбених блокова – ламела, спратности П+6+Пк; објекти се габаритом смичу/сажимају и чине једноводни кров. Дужина ободних блокова 1 и 2 је око 200m (6 ламела), дужина средишњних блокова 3,4 и 5 је око 100m (3 ламеле); појединачне ламеле су обликоване у виду двотракта, који формирају блокове у виду разуђених, смакнутих трака у основи. Спратови су типски. Простор између објеката је повезан платформом/јавним простором на коти 77.00m, односно 1.5m изнад терена, у нивоу приземља објеката, испод којих су подземне гараже и склоништа за цели блок. У средишњој зони су постављени објекти друштвеног садржаја. Од планираних пратећих садржаја изграђен је вртић са јаслицама, Војно-медицински центар и центар месне заједнице. Највећи број станова је двоипособан (39,46%) и двособан (36,22%).

Сви стамбени објекти су решени у истом конструктивном систему са попречним носећим АБ зидовима дебљине 15cm; зидови су ливени на лицу места у натур бетону у тешкој челичној оплати „NOE COMBI 70“ увезеној из Немачке, међуспратна конструкција је монтажна, ливена у фабрици бетонских елемената, распона L1=5.40m, L2=2.80m, L3=4.20m. Кострукција кровне косе плоче је решена монтажним плочама са носећим гредама ливеним на лицу места. Фасадни елементи су монтажни, деле се у два основна типа фасадних површина/платана: 1) површине између носећих зидова и 2) површине самих носећих армирано-бетонских зидова на калканским платнима и еркерима. Површине између носећих зидова су затваране парапетним елементима, који су рађени по принципу сендвича са два бетонска слоја и унутрашњим термоизолационим слојем.

Блок 22 је био предмет конкурса истовремено расписаног када и конкурс за Блок 23, на оба конкурса је тим Јанковић, Караџић и Стјепановић освојио прву награду и ушао једновремено у реализацију. Блокови 22 и 23 имају доста заједничких обликовних карактеристика: материјализацију, решење партера, склопа и станова. Иако мање познат од Блока 23, Блок 22 такође спада у препознатљива остварења бруталистичке и структуралистичке архитектуре у Србији. Стамбене јединице спадају међу најуспешнија решења станова тзв. београдске школе становања, полуформалне мреже аутора, истраживача и организација које су се бавиле развојем стамбене архитектуре.

Данас су објекти и јавне површине у јако лошем стању, услед лошег одржавања и дотрајалости елемената. Видљиве су бројне парцијалне измене на фасадама и крововима, доградње, промена столарије и застакљивање тераса. Највећи проблем представљају оштећења бетонских елемената, деламинација и корозија арматуре услед инфилтрације воде и циклуса замрзавања и отапања леда. Блок има веома активну локалну заједницу, која сопственим трудом и средствима одржава заједничке јавне просторе у оквиру блока.

 

Извори

1. Arhitektura urbanizam, brojevi: 2, 41-42, 74-77, 80-81. Beograd: Organ Saveza društava arhitekata i Saveza društava urbanista Jugoslavije, 1960-76.
2. Благојевић, Љ. Нови Београд – оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2007.
3. Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
4. Izgradnja, часопис. Бројеви: 1970/4, 1978/12.
5. Јовановић, Ј. (2014). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 21, 22 и 23. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
6. Jovanović, J. (2017). Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
7. Jovanović, J. Arhitekta Aleksandar Stjepanović. Infrastruktura društva: stanovanje i prateće funkcije, objekti dečije zaštite, školstva i visokog obrazovanja. Beograd: Društvo arhitekata Beograda – Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (katalog),
8. Техничка документација НО Нови Београд – блок 22, Историјски архив Београда
9. Урбанизам Београда бр. 2. Београд: Урбанистички завод Београда, 1969.
10. Лична архива арх. Александра Стјепановића

 

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.