_Атлас становања

Адреса
Насеље Бенска Бара омеђено је улицама Цара Душана, Јанка Веселиновића, Краља Драгутина, Кнеза Лазара, Краљице Марије, Кнеза Милоша, Краља Петра Првог. Насеље се налази у граду Шапцу, Мачвански округ.
Година
почетак изградње 1970
завршетак изградње 1970
Име архитекте/урбанисте
Слободан Јањић, Угљеша Богуновић
Фирма која је градила
Грађевинско предузеће ''Изградња'' из Шапца
Фирма која је пројектовала
''Стил-пројект'' из Шапца
Типологија
Архитектура - Вишепородична/колективна
Урбанизам - Стамбено насеље
Кључне речи
Бенска Бара, насеље

Стамбено насеље Бенска бара

Прве послератне године у Шапцу, као и у целој Југославији, обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, фабрика „Зорка“. Седамдесетих година XX века, Шабац доживљава до тада невиђени процват. Предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље, хотел „Слобода“, обданиште и други пратећи објекти новог насеља. Генералним Планом из 1964. који су радили чувени југословенски архитекти, Слободан Јањић и Угљеша Богуновић, концепцијски је осмишљено и планирано ново модерно насеље колективног становања на овом простору, заснованo на принципима функционалног града које је поставио Le Corbusier, кроз 95 тачака Атинске повеље (1943).

На простору Бенске баре рађена су опсежна археолошка истраживања у периоду од 1967 до 1970. Пронађени су предмети од непроцењиве вредности из периода винчанске културе, сматра се да је једно од првих формираних насеља у Посавини било на овом локалитету. Поред неолитског доба, нађени остаци из гвозденог доба и из средњег века. Због значаја материјала који је овом приликом нађен, простор је стављен под заштиту као споменик културе 1967. Осим тога, простор Бенске баре значајан је и као место стратишта у Другом светском рату, на коме су окупатори стрељали велики број родољуба због отпора који им је на простору града указан на самом почетку окупације. Али већ 1970. указала се потреба да се на том месту подигне стамбено насеље, а заштита овог простора је укинута.

Урбанистичка композиција постављена je на почетку оквирно, а касније се сваки блок детаљно пројектовао и уређивао. Иако у дефинисању карактеристичних зона доминирају просторно морфолошки критеријуми, показало се да се у многоме оваква подела поклапа и са доминантним функцијама простора, где је приказан однос јавних простора и каректеристичних функција.

У оквиру отворених блокова налазе се неизграђене, најчешће уређене отворне зелене и поплочане површине. Неизграђене јавне површине у отвореним блоковима чине: травњаци и озелењени делови, дрвореди, дечија игралишта, паркинзи и слично. Иако првенствено служе околним становницима, јавни простори у отвореним блоковима омогућавају одмор и рекреацију и становницима околних, компактних блокова.

Целине у насељу Бенска бара у сагласности су са фазама изградње самог насеља. То су: Блок Б, Б1, Е1,Е2, Е3, Г, Г1, Х, Ф1, Д1, Д2, Д3, Блок 80-90. Сваки од ових блокова су јединствени простори са специфичним микроцелинама на јавним површинама. Површина насеља износи 13,91hа.

Основна идеја симетрије по централној оси од позоришта до железничке станице, допринела је формирању ликовног идентитета и физиономије овог простора. Та идеја није у потпуности реализована. Период урбанистичког идеализма је прекинут распадом СФРЈ, блокови грађени касних осамдесетих и деведесетих се знатно ликовно и концепцијски разликују од осталог дела насеља. Тако смо сведоци постепене деструкције функционалног насеља, чији се недостаци не исправљају већ се надoграђују ткз. инвеститорским урбанизмом. 2014. године ЈУП “План” израдио је по налогу Градске управе Града Шапца Пројекат ревитализације стамбеног насеља Бенска бара, са циљем добијања архитектонско-урбанистичког решења које ће представљати основ за сукцесивну обнову и ревитализацију насеља, а са посебним акцентом на третирање јавних површина и простора. Реализација овог пројекта покренута је ревитализацијом фасада објеката, а крајем 2019. године приступило се уређењу саобраћајница и јавних површина.

 

Извори

  1. Саватић, А. (2014), Пројекат ревитализације стамбеног насеља Бенска бара, Шабац;
  2. Стојић, М. и Церовић, М. (2011), Археолошка грађа Србије, Београд;
  3. Маношек, В. (2007). Холокауст у Србији, Београд;
  4. Урбанизам Шапца (Јевтић), годишњак Историјског архива у Шапцу;
  5. Архива Међуопштинског историјског архива у Шапцу;
  6. Архива локалног гласила „Глас подриња“, за период 1968-1980.

 

Подносилац извештаја

Марко Гавриловић, М.Арх.