Дуж некадашње улице Маршала Тита, а данашњег Булевара Ослобођења, лоциране су три стамбена солитера (розе солитер под бројем 160, жути под бројем 168 и зелени под бројем 178) са везним трактом. Цео комплекс зграда пројектован је 1964. године као урбанистичка целина и представља део насеља код железничке станице. Солитери су чисто стамбени објекти док је везни тракт трговачко-комерцијалног карактера. Он се састоји од пет ламела, које у приземљу имају пролазе до улаза у солитере и који уједно представљају спону између улице и зеленила у оквиру стамбеног комплекса. Везни тракт је пројектован као хоризантала која обухвата сва три солитера и чини неку врсту аркаде према булевару. Главна идеја је била да цео анекс представља скуп различитих продавница и услужних радњи како би станарима сва три солитера све неопходно било у најужем окружењу. Према пројектном плану били су предвиђени: у првој ламели експрес бифе (приземље) и ресторан (спрат) и туристичка агенција (везни део); у другој ламели у приземљу и на спрату продавнице текстила и техничке робе; у везном делу између друге и треће ламеле предвиђени су фризерски салони – мушки у приземљу и женски на спрату; у трећој ламели предвиђена је самопослуга; у везном делу између треће и четврте ламеле због скучености простора био је предвиђен део за продају дувана и дневне штампе; у четвртој ламели предвиђени су млечни ресторан са кухињом и пекара, док су на спрату биле планиране друштвене просторије са две сале које би служиле за разне скупове и радне организације; пета ламела била је предвиђена за продавницу, односно изложбени простор за намештај. Комерцијална структура везног тракта је данас у великој мери измењена, неки простори су задржали своју функцију, док је већина добила пренамену или нису у употреби.

Сва три солитера се састоје од подрума, приземља, осам спратова и поткровља. У подрумима се налазе склоништа а у другом делу просторије за огрев, лифт и смеће. У приземљу има четири двособна стана, на спратовима по три двособна и по један трособни стан – укупно у сваком од три солитера по 36 станова. У поткровљу је перионица са помоћним просторијама и лифтовска кућица.

Бочне стране фасада сва три солитера подељене су у четири вертикална сегмента, два средишња у којима се налазе дуже терасе и два бочна без отвора. Предње и задње фасаде подељене су на пет вертикална сегмента симетрично решених – централни који на предњим фасадама у приземљу почиње улазом у зграду, на вишим спратовима садржи четворокрилне прозоре; бочно од овог сегмента налазе се мали балкони са двокрилним вратима, а са страна су се налазе сегменти са двокрилним прозорима. Велики број тераса и балкона је временом затворен или застакљен, што према првобитном пројекту није предвиђено. Просторије везног тракта се реновирају и мењају им се првобитно пројектно утврђени ентеријери сходно новим пренаменама и закупцима/власницима.

Извори

Историјски архив Лесковца, FOND: SO LESKOVAC, Fascikla br. 92 – 1964. godina.

Подносилац извештаја

Јана Глигоријевић, историчар уметности