Иван Антић пројектовао је прве високе стамбене куле на Булевару револуције (данашњи Булевар Краља Александра), спратности 12 етажа, који су значајни самим тим што дуго година нису били превазиђени ни диспозицијом, ни конструкцијом, а ни архитектуром у погледу ликовности. И данас када се сагледа из многих праваца, ове куле доминирају делом Београда у којем се налазе.

Као прве реализоване стамбене куле у некадашњој Југославији, оне су инжењерима представљале изазов. Ово је једна од први зграда изграђених у систему клизајуће оплате. Као што је поменуто, свих шест кула конципиране су једнако. На типском спрату пројектована су четири идентична стана. Комуникације су позициониране у средини типског спрата, пројектована је једна степенишна вертикала, и два лифта.

У једној ретроспективној анализи њихових карактеристика истиче се то да су засновани на веома чистој основи, коју гради систем попречних зидова истих распона. Ова специфичност овде се процењује као позитивна вредност. Поред тога, функционалност станова је обогаћена допунским садржајима као што су посебне просторије – гардеробе, трпезарија која је одвојена од кухиње а која је смештена у центар стана и директно осветљена, па се око ње нижу просторије у стану. Такође, квалитет ових станова представља могућност адаптације, односно пренамене просторија према потребама корисника.

Остварене употребне вредности изграђених објеката су следеће: шест кула по десет спратова стамбене намене са по 58 станова. Од тога 48 станова од 69 м2, и десет станова од 22,80 м2. Укупно 3.540 м2 нето стамбене површине по кули. Укупно у шест реализованих кула постоји 348 станова, са 21.240 м2.

Конструктивни систем свих шест зграда изведен је у армираном бетону и то методом клизајућих оплата. Бетонски зидови обложени су са фасадне стране специјалном плочастом опеком и у вертикалним линијама црвеном гитер опеком. Као завршни детаљ, арх. Иван Антић определио се за наборану форму крова, која ће, у међувремену, у стамбеној архитектури постати његов заштитни знак. Важну улогу и у фази пројектовања и у фази реализације објеката у индустријализованим префабрикованим системима поред архитеката имали су грађевински инжењери, који су у великој мери учествовали у формирању конструктивних елемената и система, и у том смислу допринели обликовању архитектуре модернизма какву данас препознајемо и вреднујемо.

Издваја се неколико критеријума према којима се шест стамбених кула арх. Ивана Антића може афирмативно вредновати. То су:

• технолошке, техничке и конструкцијске вредности
• урбанистичко-амбијенталне вредности; иновативност
• однос према традицији;
• интернационалне вредности;
• вредности локалног карактера и
• евентуално и уметничке и обликовне вредности.

Након готово 70 година од њихове реализације, на појединим местима појављује се проблем процуривања крова. На тим позицијама неопходна је санација хидроизолације и других слојева крова. На неколико места облога фасаде је оштећена, а на свих шест стамбених кула постоје натписи и графити по фасадама које је потребно уклонити. Станари појединих станова су извршили интервенције и замену прозора, те они више нису уједначени, што нарушава естетску компоненту објекта. Стање конструкције је задовољавајуће.

Извори

1. Блуменау, И. (1960), Индустријализација стамбене изградње у предузећу ’Рад’, у: Саветовање о индустријализацији стамбене изградње 19–21. октобра, 1960, Београд: Савезна грађевинска комора: IIд-1 – IIд-22.
2. Богуновић­, С. Г. (2005), Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, Београд: Београдска књига.
3. Бркић, А. (1977), Идејне основе београдске архитектонске школе, Урбанизам Београда IX, бр. 38–39 (Београд): 36–40.
4. Закључ­ци првог југословенског саветовања о стамбеној изградњи и становању у градовима (1956), Архитектура X, бр. 1–6 (Загреб): 30.
5. Марушић, Д. (2010), Референтне предности система ИМС у архитектонско-урбанистичком пројектовању, у: Истраживања, пројекти и реализације у градитељству, ур. Поповић З. и Петровић Г., Београд: Институт ИМС: 69–76.
6. Мецанов, Д. (2014), Прилог проучавању градитељског опуса Бироа за студије у Београду, Наслеђе XV (Београд): 147-167.
7. Минић, О. (1996), Преглед урбанистичке и архитектонске делатности у Југославији 1945–1965, посебно издање часописа Техника (Београд): 61.
8. Несторовић, Б. (1955), Еволуција београдског стана, Годишњак града Београда, књ. 2 (Београд): 247–266.
9. Рихтер, В. (1960), Стамбени торњеви у Београду, Архитектура XIV, бр. 1–3 (Загреб): 33.
10. Саветовање о индустријализацији стамбене изградње (1960), Београд: Савезна грађевинска комора: 19–21. октобра.

Подносилац извештаја

Др Драгана Мецанов, д.и.а.