Нова Галеника је насеље грађено у оквиру ДУСИ, у непосредној близини фабрике Галеника, а за потребе радних организација са подручја Земуна. Насеље је лоцирано тако да окружује већ постојеће радничко насеље, које је изграђено током 1964. Насеље се састоји из једне постојеће и две нове стамбене зоне, које су позициониране северно (Ц) и јужно (Б) у односу на постојеће насеље (зона А).

Позвани архитектонски конкурс за пројекат стамбеног насеља Нова Галеника (Б, Ц) расписан је од фебруара-маја 1975. године, на којем је прву награду добило решење Енергопројекта, архитеката Љиљане и Драгољуба Бакића. Инвеститор је била Београдска заједница становања.

Зона А има површину од 16,40 ha, 276 парцела димензија 15х27m, са 274 стамбених објеката спратности п+1, са 1045 станова, густине становања 105-140 ст./ha. Нема довољно података, али се може претпоставити да су објекти пројектовани каталошки и грађени класичним конструкцијама. У зони Б има 862 стана, у зони Ц 778 станова, за 3043, односно 2734 становника. Планиране су густине 155-180 ст./ha. У оквиру зоне А реализован је центар месне заједнице са центром снабдевања и КДУ (данас предшколска установа Сима Милошевић).  У зони Ц је изграђена основна школа, планирана је и КДУ која није изграђена. Укупна површина целе месне заједнице је 40,0 ha.

Зона Ц има 11 објеката, од тога 9 кула и 2 ламеле, зона Б има 12 објеката, од тога 8 кула и 4 ламеле. Спратност објеката је п+4, п+6+пк и солитери п+8+пк, п+9+пк, п+10+пк и п+11+пк. Објекти су изграђени са мансардним крововима, што је представљало раскид са дотадашњом праксом пројектовања објеката са равним крововима и проузроковало доста полемика у стручним круговима, али и охрабрило друге архитекте да крену сличним путем приликом конкурисања и пројектовања колективног становања. Објекти су грађени у ИМС Жежељ систему.

Објекти у зонама Б и Ц су генерално у добром стању, уз приметне знаке старења и дотрајалости материјала. На појединим опекама је приметна ефлоресценција. Приметно је лоше одржавање јавних површина. На старијим објектима су вршене бројне измене, доградње кровова, увећање габарита, постављана је термоизолација. Готово сви објекти имају измењену столарију.

Извори

1. Arhitektura urbanizam, бр. 82. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1979.
2. Bakić, Ljiljana: Anatomija B&B arhitekture. Beograd: Ljiljana Bakić, 2012, str. 21-27.
3. Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
4. Лична архива Љиљане и Драгољуба Бакића
5. Урбанизам Београда, бр. 2 Београд: Урбанистички завод Београда, 1974.

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.