Урбани блок, оивичен улицама: Булевар Михаила Пупина, Антифашистичке борбе, Булевар Зорана Ђинђића, Милентија Поповића, општина Нови Београд, Београд.

почетак изградње 1962

завршетак изградње 1966

Александар Ђорђевић, Богдан Игњатовић, Иван Петровић, Леон Кабиљо, Леонид Ленарчич, Михаило Чанак

Комграп, ГП Напред

Атеље Стил, Комграп, Институт за испитивање материјала НР Србије

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула, Ламела, Меандар

Урбанизам - Стамбени блок

Блок 21, Нови Београд, Централна зона

Блок 21 је први пројектовани и изведени блок Централне зоне Новог Београда, угаони блок зоне, замишљен као урбани модул зоне. Блок је правоугаоног облика, димензија 600х400m, површинe од 24ha. У блоку је саграђено 2365 станова,  за планираних 10000 становника, густина насељености је 540 ст/ha. Блок је пројектован и грађен као инвестиција Југословенске народне армије, и до приватизације фонда током 1990-тих био у фонду Војно-грађевинске дирекције.

У блоку је изграђено девет стамбених објеката, од тога шест стамбених кула спратности П+16+Пк, два хоризонтална блока дужине 286m спратности П+10+Пк и П+8+Пк и меандар, који се састоји од девет међусобно управних трактова укупне дужине 980m, спратности П+4+Пк. Поред објеката становања, изграђени су и објекти образовања (два вртића и две основне школе), центар месне заједнице и трафо станица. Од слободних површина дечије игралиште површине 48820m², спортски терени површине 9500m², пратеће зеленило и пешачке стазе укупне површине 38145m². Највећи број станова је двособан (34,97%) и трособан (32,94%).

Објекти А7 и Б9 су грађени као експериментално градилиште ИМС Жежељ технологије, након што је технологија претходно тестирана на експерименталном градилишту у блоковима 1 и 2. Како је реч о раној примени технологије префабрикације, нарочито преднапрегнутих система, индустрија и струка су се уходавали током планирања и изградње овог блока. Остале објекте је градило грађевинско предузеће Комграп у полупрефабрикованој технологији.

Као полазна основа при пројектовању за Блок 21 се користило Упутство за изградњу стамбених објеката ЈНА из 1956. године, уз низ других, често привремених и аd hoc докумената: Реферата за одређивање политике станбене изградње у Београду у периоду до 1961 године. Београд: Секретаријат за информације и везе НО Београда, 1958. Тезе и ставови за утврђивање стамбене политике у Београду. Београд: Скупштина града Београда, 1964. Блок 21 је изузетно значајан са аспекта развоја струке, зато што кроз рад на експерименталном градилишту ИМС технологије почиње да се кристалише идеја о засебној дисциплини хабитолошких истраживања, које у оквиру ИМС Института започиње архитекта Михајло Чанак са својим сарадницима, управо радећи на овом блоку и касније на другим стамбеним блоковима и насељима у Београду.

Објекти и јавне површине су данас у лошем стању, без већих радова на реконструкцији и реновирању од тренутка усељења. Оштећења су израженија на вишим етажама, услед изложености атмосферилијама и дотарајалости елемената конструкције. Видљиве су бројне доградње, затварање тераса, промена столарије и нестручно изведене адаптације. По ободу блока је током 1990-тих и 2000-тих изграђен низ стамбених и пословних објеката различитих спратности, који су изграђени на месту планираном за центар снабдевања.

 

Извори

1. Arhitektura urbanizam, број 2. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1960.
2. Благојевић, Љ. Нови Београд – оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика кул-туре града Београда, 2007.
3. Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
4. Јовановић, Ј. (2014). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 21, 22 и 23. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
5. Jovanović, J. (2017). Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
6. Техничка документација НО Нови Београд – блок 21, Историјски архив Београда
7. Лична архива др арх. Ивана Петровића у власништву Константина Петровића

 

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.