Урбани блок, оивичен улицама: Бул. Арсенија Чарнојевића, Антифашистичке борбе, Бул. Милутина Миланковића, Милентија Поповића, општина Нови Београд, Београд.

почетак изградње 1969

завршетак изградње 1976

Александар Стјепановић, Божидар Јанковић, Бранислав Караџић

ГП Напред, ГП Ратко Митровић

Атеље Основа; Институт за испитивање материјала НР Србије

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула, Ламела, Меандар

Урбанизам - Стамбени блок

Блок 23, Нови Београд, Централна зона

Блок 23 је угаони блок Централне зоне Новог Београда, чији архитектонско-урбанистички програм као полазиште користи Блок 21 – модул урбанистичке целине Централне зоне. Блок 23 у програмском смислу садржи варијанту исте типологије куле, „штангле“ и меандра, пресликаних „у огледалу“ са Блока 21 у односу на замишљену средишњу осу целине у правцу исток-запад. Блок је правоугаоног облика, димензија 600х400m, површинe око 19ha. У блоку је саграђено 2100 станова (1929 по пројектном програму), за планираних 7560 становника, густина насељености је 395 ст/ha. Блок је пројектован и грађен као инвестиција Југословенске народне армије, и до приватизације фонда током 1990-тих био у фонду Војно-грађевинске дирекције.

Блок 23 има 4 стамбене куле, спратности П+21 (након израде Студије високих објеката, спратност је подигнута са П+16), чији се склоп састоји из 4 угаоне и 2 линеарно организоване стамбене јединице. Станови су конципрани са флексибилним основама (језгро јединице + латералне просторије), у приземљу су испланирани простори намењени кућном савету и дневном боравку деце, а  на кровним терасама најмање по један сликарски атеље. У простоу између кула изграђена је полу-укопана подземна гаража. Блок има и 2 „штангле“ – хоризонтална стамбена блока спратности П+10+Пк; основа објеката је двотракт, дужине 280m, са ламелама које су тачкасто спајане вертикалном комуникацијом. Склоп је сачињен од 14 ламела. У приземљу предвиђено по 5 просторија за кућне савете, на кровним терасама најмање по један сликарски атеље. Данас се у приземљу „штангли“ налазе различити пословни простори (углавном амењени трговини), а објекта 5 има и подземну гаражу захваљујући денивелацији терена према аутопуту. Ови објекти су почетком 1990-тих надограђени у циљу добијања додатних стамбених јединица. Блок има 2 меандра спратности П+4+Пк, основе у облику квадрата. Основа објекта је двотракт, са ламелама које су у основи тачкасто спајане вертикалном комуникацијом; склоп је сачињен од 18 ламела (1+2+8+6+1) међусобно управних. Пројектним програмом је потребно наменити око 10 станова са директним приступом споља за особе са отежаним кретањем, док је у делу приземља објекта 7 предвиђен је допунски пункт за снабдевање. Од планираних пратећих садржаја изграђени су сви планирани програмом: два вртића са јаслицама, основна школа и центар месне заједнице. Према конкурсном задатку планиран је и објекат самачког хотела, који није изграђен а на чијем месту је током 2000-тих започета изградња пословног објекта са хелиодромом, који није завршен. Највећи број станова је трособан (31,3%) и двоипособан (28,95%).

У конструктивном смислу куле су рамовска конструкција коју чине стубови и зидна платна (шајбна), подужне и попречне греде и серклажи и међуспратне ојачане плоче ливене на лицу места. Дименизије стубова су 30х70 и 30х120cm, а ширина зидних платана је 15, 20, 25 и 30cm, међуспратна конструкција је углавном шупља АБ плоча система „Ратко Митровић“ висине 20cm, изнад подрума урађена је АБ плоча висине 10cm. Фасадни елементи (сендвич-парапети, зидна платна, ограде балкона) су монтажни, а на лицу места су рађене ограде на крову. Меандри и „штангла“ 6 (улица Милутина Миланковића) су грађене у носећем армирано-бетонском  скелету; сви унутрашњи зидови су монтажни и служе као испуна; хоризонталне сила земљотреса и ветра преузимају АБ шајбне распоређене око вертикалних комуникација-чворишта; међуспратна конструкција је висећа таваница, која се лије заједно са гредама до 2/3 висине (положај неутралне осе), док остатак од 1/3 висине греда се, по увлачењу негатива, залива на лицу места. Систем рада је полумонтажни, са монтажним таваницама, парапетима, жардињерама и облогама, док је скелет и заливање чворова и греда монолитно. „Штангла“ бр. 5 (булевар Арсенија Чарнојевића) је грађена у ИМС Жежељ систему (извођач ГП Напред).

Блок 23 је постао глобално познат као икона бруталистичке архитектуре, а због специфичног решења фасадних елемената који формирају својеврсну бетонску решетку на фасади, називан је и бетонским бароком у домаћим стручним круговима. Иако у материјализацији преовладава натур бетон, аутори су детаљима столарије и браварије унели живе боје међу структуре од бетона. Станови у Блоку 23 се сматрају за репрезентативне примере тзв. београдске школе становања и одликују се флексибилним основама, зонирањем, „кружном везом“ између просторија коју омогућавају помичне преграде. Данас су објекти и јавне површине у јако лошем стању, услед лошег одржавања и дотрајалости елемената. Видљиве су бројне парцијалне измене на фасадама и крововима, доградње, промена столарије и застакљивање тераса. Највећи проблем представљају оштећења бетонских елемената, деламинација и корозија арматуре услед инфилтрације воде и циклуса замрзавања и отапања леда, дотрајали равни кровови и терасе, али и произвољне интервенције на елементима конструкције. Блок има активну локалну заједницу, која ради на одржавању заједничких јавних простора у оквиру блока.

 

Извори

1. Arhitektura urbanizam, brojevi: 2, 41-42, 74-77, 80-81. Beograd: Organ Saveza društava arhitekata i Saveza društava urbanista Jugoslavije, 1960-76.
2. Благојевић, Љ. Нови Београд – оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2007.
3. Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
4. Јовановић, Ј. (2014). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 21, 22 и 23. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
5. Jovanović, J. (2017). Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
6. Jovanović, J. Arhitekta Aleksandar Stjepanović. Infrastruktura društva: stanovanje i prateće funkcije, objekti dečije zaštite, školstva i visokog obrazovanja. Beograd: Društvo arhitekata Beograda – Beogradska internacionalna nedelja arhitekture, 2019.
7. Техничка документација НО Нови Београд – блок 23, Историјски архив Београда (ИАБ)
8. Урбанизам Београда бр. 2. Београд: Урбанистички завод Београда, 1969.
9. Лична архива архитекте Александра Стјепановића

 

Подносилац извештаја

Јелица Јовановић, д.и.а.