_Атлас становања
Блок 21 Централне зоне Новог Београда
Блок 21 је први пројектовани и изведени блок Централне зоне Новог Београда, угаони блок зоне, замишљен као урбани модул зоне. Блок је правоугаоног облика, димензија 600х400m, површинe од 24ha. У блоку је саграђено 2365 станова, за планираних 10000 становника, густина насељености је 540 ст/ha. Блок је пројектован и грађен као инвестиција Југословенске народне армије, и до приватизације фонда током 1990-тих био у фонду Војно-грађевинске дирекције.
У блоку је изграђено девет стамбених објеката, од тога шест стамбених кула спратности П+16+Пк, два хоризонтална блока дужине 286m спратности П+10+Пк и П+8+Пк и меандар, који се састоји од девет међусобно управних трактова укупне дужине 980m, спратности П+4+Пк. Поред објеката становања, изграђени су и објекти образовања (два вртића и две основне школе), центар месне заједнице и трафо станица. Од слободних површина дечије игралиште површине 48820m2, спортски терени површине 9500m2, пратеће зеленило и пешачке стазе укупне површине 38145m2. Највећи број станова је двособан (34,97%) и трособан (32,94%).
Објекти А7 и Б9 су грађени као експериментално градилиште ИМС Жежељ технологије, након што је технологија претходно тестирана на експерименталном градилишту у блоковима 1 и 2. Како је реч о раној примени технологије префабрикације, нарочито преднапрегнутих система, индустрија и струка су се уходавали током планирања и изградње овог блока. Остале објекте је градило грађевинско предузеће Комграп у полупрефабрикованој технологији.
Као полазна основа при пројектовању за Блок 21 се користило Упутство за изградњу стамбених објеката ЈНА из 1956. године, уз низ других, често привремених и аd hoc докумената: Реферата за одређивање политике станбене изградње у Београду у периоду до 1961 године. Београд: Секретаријат за информације и везе НО Београда, 1958. Тезе и ставови за утврђивање стамбене политике у Београду. Београд: Скупштина града Београда, 1964. Блок 21 је изузетно значајан са аспекта развоја струке, зато што кроз рад на експерименталном градилишту ИМС технологије почиње да се кристалише идеја о засебној дисциплини хабитолошких истраживања, које у оквиру ИМС Института започиње архитекта Михајло Чанак са својим сарадницима, управо радећи на овом блоку и касније на другим стамбеним блоковима и насељима у Београду.
Објекти и јавне површине су данас у лошем стању, без већих радова на реконструкцији и реновирању од тренутка усељења. Оштећења су израженија на вишим етажама, услед изложености атмосферилијама и дотарајалости елемената конструкције. Видљиве су бројне доградње, затварање тераса, промена столарије и нестручно изведене адаптације. По ободу блока је током 1990-тих и 2000-тих изграђен низ стамбених и пословних објеката различитих спратности, који су изграђени на месту планираном за центар снабдевања.
Извори
- Arhitektura urbanizam, број 2. Београд: Орган Савеза друштава архитеката и Савеза друштава урбаниста Југославије, 1960.
- Благојевић, Љ. Нови Београд – оспорени модернизам. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика кул-туре града Београда, 2007.
- Vujnović R.: Dinamika izgradnje grada – Jedna etapa u izgradnji i rekonstrukciji Beograda. Београд: Часопис Изградња, Савез грађевинских инжењера и техничара Србије и Савез архитеката Србије, 1997.
- Јовановић, Ј. (2014). Елаборат анализе претходно заштићене целине Централна зона Новог Београда – блокови 21, 22 и 23. Урбанистичко-архитектонска анализа. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
- Jovanović, J. (2017). Mass Heritage of New Belgrade: Housing Laboratory and So Much More. Periodica Polytechnica Architecture, 48(2), pp. 106-112. https://doi.org/10.3311/PPar.11621.
- Техничка документација НО Нови Београд – блок 21, Историјски архив Београда
- Лична архива др арх. Ивана Петровића у власништву Константина Петровића
Подносилац извештаја
Јелица Јовановић, д.и.а.