Током Београдске интернационалне недеље архитектуре у Београду је боравио Wessel de Jonge, професор техничког универзитета у Делфту, Холандија, и један од оснивача Докомомо Интернационал. Приликом боравка у Београду, одржао је предавање на тему „Редизајн модернистичке баштине. О иконама модернизма и свакодневном модернизму“, учествовао у предавању и дискусији „Стање заштите модерне архитектуре у Београду“ на тему актуелних проблема око угрожених објеката и целина у Београду, и водио радионицу са студентима Архитектонског факултета Универзитета у Београду, на тему „Обнављање архитектуре ХХ века“.

Дом Југословенске народне армије (Дом ЈНА) проглашен је за један од седам најугроженијих споменика и места културног наслеђа у Европи за 2024. годину од стране Европа Ностре, организације за очување европског културног наслеђа и Института Европске инвестиционе банке. На листи која алармира на неопходност решења питања опстанка објеката од посебног значаја, заједно са Црквом Светог Петра у Ђесатеу, Синагогом у Сијени, културним локалитетима оштећеним у разорним земљотресима у Турској, нашао се и симбол културног и друштвеног живота Шапца, саграђен 1962. године.

Вест на сајту Европе Ностре.

Програм БИНА-е 2024. „Одјеци модернизма“

30.05-29.06.2024.

ЗАШТИТА И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА ИЗ ПЕРИОДА МОДЕРНЕ – АРХИТЕКТА У ФОКУСУ МИЛАН ЗЛОКОВИЋ

29.11-2.12.2023.

Програм

Среда, 29.11. у 17,00 сати

Свечана сала Дома инжењера и техничара

Кнеза Милоша 7а, 3. спрат

17.00   Уводна реч др Тања Конли, председница Докомомо Србија

17.15   Образовање и информисање као предуслов за одговорнији однос према градитељском наслеђу – Едукативни програми Завода за заштиту споменика културе, Бојана Ибрајтер, виши конзерватор, историчарка уметности (Завод за заштиту споменика културе града Београда)

17.30   Сарадња Завода за заштиту споменика културе и инвеститора кроз целокупан процес реализације реконструкције, рестаурације и ревитализације Виле Прендић  до успешног резултата, Александра Шевић, виши конзерватор, архитекта (Завод за заштиту споменика културе града Београда)

17.45 – 18.15 Пауза

18.15   Изложба студентских радова Савремено у наслеђу – експериментални модели ревитализације виле Мозер као резултат сарадње Завода за заштиту споменика културе града Београда и Универзитета у Београду – Архитектонског факултета,   Раде Мрљеш, виши конзерватор, архитекта (Завод за заштиту споменика културе града Београда), др Милена Кордић, доцент  и студенти Архитектонског факултета БУ

18.45-19.00     Дискусија

Субота, 2.12. у 12.00 сати

Парк у улици Османа Ђикића

Архитектонска шетња – Стамбена архитектура међуратног Београда – студија случаја Професорска колонија / улица Османа Ђикића – воде: Бојана Ибрајтер Газибара и Александра Шевић

Организатор: Докомомо Србија

Партнери: Завод за заштиту споменика културе града Београда, Архитектонски факултет

Покровитељ: Инжењерска комора Србије

Сала Савеза инжењера и техничара Србије

Кнеза Милоша 7а/III, Београд 15. новембар 2019. у 19:00ч

Беч, центар Аустроугарске, метропола која пред Први светски рат има скоро два милиона становника, у којој се развија сецесија и делују Ото Вагнер, Јозеф Хофман и Адолф Лос, по завршетку Великог рата доживљава фундаменталне промене. Узрок ових промена не лежи само у чињеници да је распад монархије и изгубљени рат довео до осиромашења, глади, високих реституциних дугова и доселења великог броја аустроугарских чиновника у престоницу нове републике Аустрије, него и у јачању још 1888/89. основане Социјалдемократске радничке партије.
На бечким општинским изборима почетком маја 1919. Социјалдемократска радничка партија убедљиво побеђује са 54,1% гласова. Упркос свим наведеним потешкоћама нова бечка влада поставља себи за циљ да пре свега побољша животни стандард радника. Типични раднички стан пред Први светски рат у Бечу је премален, без воде, купатила и WC-а. Увођењем новог пореза за градњу станова („порез на луксуз“) град креће у остваривање пројекта „црвеног“ Беча имајући у виду три носеће идеје. Прва и најважнија је изградња станова који имају високи стандард (WC, купатило, балкон). До 1934. године је изграђено више од 60.000 станова у оквиру тадашње постојеће градске структуре. Друго поље је школство и образовање, граде се вртићи, школе и народни универзитети у којима се примењују најсавременије педагошке методе. Треће велико поље су здравство и спорт, у Бечу ничу нове савремене болнице, али и базени, купалишта крај Дунава и стадиони.
Савремени Беч је наставио традицију започету пре 100 година. Циљ је да се потреба за становањем што већег броја становника подмири квалитетним и јефтиним општинским становима. Данас око 500.000 Бечлија живи у 220.000 општинских станова који су равномерно расути по целој територији града.

Виолета Вујовић Залхофер је рођена у Београду, где је 1984. дипломирала на Архитектонском факултету и до 1985. године радила као сарадник у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Од 1986. године живи и ради у Бечу, где се, најпре у разним архитектонским бироима, а од 1993. самостално у свом, претежно бави пројектовањем становања и санацијама са доградњама као и изградњом поткровља, делом и објеката који су под заштитом. Од 1998. ради и као предавач на вишим школама архитектонског усмерења, најпрлре на HBLA „Malerschule Baden“ у Бадену крај Беча, а од 2013. на вишој школи „HTL Moedling“ у Моедлинг-у крај Беча. Ту, на одсеку за архитектуру и грађевинарство, предаје основе пројектовања, архитектонске конструкције, историју архитектуре и архитектонско цртање и обликовање. Својом делатношћу покушава да гради мостове између култура средње и југоисточне Европе, те између осталог сарађује и са „Институтом за Дунавски регион и средњу Европу“ (Institut für den Donauraum und Mitteleuropa ) „ИДМ“-ом и „МСЛ Раум“-ом, где држи предавања о архитектури на простору Балкана. Учествује у раду „360 Београд / guiding architects Belgrade “. За Београдску недељу архитектуре 2007. је припремила изложбу о изградњи поткровља у Бечу, која је затим гостовала у Нишу, Крушевцу, Суботици и Љубљани. Сарађивала је са часописом „Форум“- друштва архитеката Београда са прилозима о архитектури у Бечу и Аустрији.