_Vesti
Palata radničke komore
DOM SINDIKATA KRUŠEVAC
ROBNA KUĆA „KOCKA“
ENERGOPROJEKT
NIŠKA BANKA
ROBNA KUĆA NIŠ
ROBNA KUĆA „BAZAR“ – „STOTEKS“
DOM SINDIKATA
Zanatski dom u Beogradu – Palata Radio Beograda
Prema projektantskim planovima objekta nastalim početkom treće decenije 20. veka zgrada Zanatskog doma je trebala da ima isključivo poslovnu namenu za smeštaj obimne administracije fonda Zanatskog doma. Tokom raspisivanja drugog konkursa za izgradnju objekta, planirano je da zgrada Zanatskog doma bude multifunkcionalnog karaktera stambeno-poslovne namene. Do kraja izgradnje i useljenja svih službi u objekat, planovi su još jednom promenjeni dodajući i stambeni deo u Hilandarskoj ulici, restoran na poslednjem spratu i bioskopsku salu.
Fond Zanatskog doma je osnovan 1911. godine. Plac na uglu Hilandarske i Svetogorske je kupljen naredne 1912. godine, kada je urađen prvi projekat zgrade Zanatskog doma. Zbog Prvog svetskog rata je sve obustavljeno. Krajem 1931. godine Zanatska komora je poništila projekat iz 1912. godine i raspisala novi konkurs krajem 1931. godine. Izgradnja objekta Zanatskog doma prema novim planovima je započeta sredinom 1932. godine, a završena 4. septembra 1933. godine.
Autor projekta zgrade Zanatskog doma iz 1912. godine je arhitekta Danilo Vladisavljević. Nakon Prvog svetskog rata objekat nije izgrađen prema njegovim nacrtima. Na novom konkursu, koji je Zanatski fond raspisao 1931. godine, pobedio je projekat arhitekte Bogdana Nestorovića, prema čijim nacrtima je zgrada Zanatskog doma u Beogradu realizovana krajem 1933. godine.
Jugoslovenska udružena banka
Prema originalnom projektu objekat je bio namenjen filijali Jugoslovenske udružene banke u Beogradu, kao ispostava ove banke iz Zagreba. Osim poslovnih prostorija banke (šalter sala i trezor) u suterenu i na mezaninu, na ostalim spratovima su se nalazile kancelarije. Objekat je u celini izgrađen prema originalnom nacrtu i do danas nije menjao izvorni izgled.
Direkcija Jugoslovenske udružene banke sa sedištem u Zagrebu je angažovala arhitektu Huga Erliha 1928. godine za projektovanje i izgradnju filijale u Beogradu. Radovi na izgradnji su započeti 1929. godine, dok je zgrada završena i puštena u rad 1930. godine.
Poslovna zgrada filijale nekadašnje Jugoslovenske udružene banke u Beogradu je interpolirana u postojeći gradski blok i poseduje dve slobodne fasade, pročelje i zadnju fasadu. Zgrada poseduje dva podzemna nivoa, suteren, mezanin i dva sprata sa opcionom krovnom terasom. Oblikovanje pročelja je zasnovano na stereometrijskim principima moderne arhitekture sa otvorenim prizemljem, fenestracijom prozora povezanih u trake i plošnom obradom fasadnih površina. Blede prizvuke akademističkog oblikovanja, kome je arh. Erlih u prethodnoj fazi projektovanja bio sklon, a koji se zapažaju naročito na objektima nastalim pre 1928. godine u opusu ovog graditelja, evociraju zalučeni plitki, slepi timpanoni iznad prozora na drugom spratu, kao i plitka atika koja skoro simbolički obeležava krovni venac. Kao jedan od prvih objekata takve vrste u opusu arh. H. Erliha, filijala JUB u Beogradu je izgrađena u skeletnom sistemu sa armiranobetonskim nosačima, koji su omogućavali da fasadni zidovi ne budu i noseći. To je omogućilo veću funkcionalnu produktivnost i efektnije oblikovanje unutrašnjeg prostora.
