_Generalštab – Kompleks zgrada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO)

Dobrovićeva arhitektura Generalštaba i Ministarstva odbrane zauzima posebno mesto u srpskoj i jugoslovenskoj arhitekturi. Fizičkom veličinom i urbanističkom dispozicijom, zajedno sa posebnom namenom objekata o kojima je reč, nameće se kao rakršće u svetu arhitektonskih ideja. Kompleks će ostati zabeležen kao jedan od najsnažnijih vizuelnih motiva u kolektivnoj memoriji grada.

Kompleks karakterišu dva dominantna, stepenasto završena trakta, koja se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici, kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije. Traktovi su postavljeni paralelno Ulici kneza Miloša i povučeni su sa regulacione linije, tako da im se prilazi kroz dva dominantna portika. Osim ekspresivnih kaskadnih formi, fasade odlikuje primena kontrastnih materijala: robustnog, bunjastog kamena iz Kosjerića, mrkocrvene boje, na koji su nalegle bele, uglačane mermerne ploče sa ostrva Brača.  Ubedljiv vizuelni motiv predstavljaju prozorske trake na fasadama, oblikovane u duhu poznog modernizma: motiv kule, postavljene kao vizuelni akcenat na završetku jednog trakta B, takođe, dominira celokupnom siluetom kompleksa.

Konkurs je raspisan 1953. godine i pored Dobrovića učestvuju i: Josip Plečnik (učestvovao van konkurencije), Aljoša Žanko, Ratomir Bogojević i Rikard Marasović.

Nikola Dobrović je dobio Oktobarsku nagradu i Sedmojulsku nagradu za ovaj projekat 1962. godine (u vreme kada je zgrada B još uvek bila u izgradnji, a glavni projekat za paviljon još nije bio završen).

Izgradilo GP „Napred“ (tada Vojno građevinsko preduzeće „Napred“).