_Objekat Vojne štamparije i Geografskog instituta JNA

Zgrada Geografskog instituta JNA i Vojne štamparije idejno je osmišljena tokom 1950. godine, dok je Macura bio zaposlen u Projektantskom zavodu NO Beograda. Na terenu su postojala dva već izgrađena suterena gigantske skeletne konstrukcije namenjena za štampariju „Rad”, čija je izgradnja obustavljena 1948 (ostaci ove konstrukcije predstavljaju deo severnog krila nove, Macurine građevine). Odlučivši se za potpuno novu kompoziciju i funkcionalnu organizaciju prostora, Macuri su kao smernica u projektantskom procesu poslužili internacionalni, zapadnoevropski uzori oličeni u tada neprikosnovenoj arhitektonskoj veličini – Le Korbizjeu. Novo rešenje, prilagođeno složenom programu i činjenicom smeštaja dve institucije u jednu zgradu, ostvareno je kroz kompoziciju usklađenu sa ljudskim razmerama i novim estetskim shvatanjima. Projektni zadatak je bio da se nad postojećim objektom dograde nove etaže, s tim da donje služe za štampariju, a gornje za Geografski institut, i da se pri tome omogući njihovo potpuno samostalno funkcionisanje.

Zgradu je projektovao arh. Milorad Macura (graditelj prethodne konstrukcije, na koju je Macura dogradio svoj objekat, najverovatnije je arh. Pavle Krat).

Zgrada je građena u periodu od 1950-1954. Potpuno je završena i useljena 1956. godine.