_Muzej 25. maj

Muzej je naručen i projektovan kao namenski građen muzejski objekat, prvi namenski izgrađen objekat te vrste u Beogradu, sa izložbenim prostorom i prostorijama za čuvanje, održavanje i rad na eksponatima – u ovom slučaju to su zbirke poklona koje je dobijao predsednik FNRJ/SFRJ Josip Broz Tito od 1945. godine. Zbirke poklona, od kojih je (i danas) najbrojnija zbirka štafeta, su do tada bile izložene u manjem objektu u neposrednoj blizini rezidencije u Užičkoj 15, koji nije imao adekvatne kapacitete za čuvanje i prezentovanje. Nakon internog konkursa početkom 1960. godine, odabrano je rešenje Mihaila Jankovića, kojim je dat nacrt za zgradu Muzeja darova (i danas je u istom obliku) i za uređenje partera pristupnog platoa na padini između Botićeve ulice i Bulevara Oktobarske revolucije, koje je sadržalo centralno postavljenu kaskadnu fontanu i zelene površine sa drvoredima i pristupnim stazama po obodu, a naknadno i nameštaj za muzej.

Integralni deo objekta jesu i mozaik na fasadi sa predstavom boraca i radnika (autor Boško Karanović), freska „Život, stradanja i borba naroda na području kraja presednika Josipa Broza Tita od srednjeg veka do oslobođenja“ (autori Raul Goldoni, Margarita Trkulja) i reljef sa prikazom putovanja Josipa Broza Tita do 1962. godine (autor nepoznat).

Od samog početka objekat je projektovan, realizovan i koristi se u kontinuitetu do danas kao muzejska ustanova, koja je namenjena javnosti i otvorena za publiku.

Originalni projekat, 1960. godina: arh. Mihailo Janković i projektni biro „Stadion“, i to izrada kompletnog projektnog elaborata Muzeja 25. maj i dizajn nameštaja za muzej: vitrine, fotelje, jedan kompetni salon, biblioteku, nameštaj za bioskop, nameštaj za magacine i postamente za izlaganje. Biro „Stadion“ izrađuje arhitektonsko-urbanistički projekat i za stadion JNA (FK Partizan) 1948-1951. (autori Mihailo Janković i Kosta Popović) i pripadajući Sportski park sa parkingom (arh. Mirjana Marjanović).

Projekat pejzažne arhitekture i pošumljavanja, 1961. godina: pejz. arh. S. M. Milinković.

Projekat i izrada mozaika na fasadi, 1961. godina: Boško Karanović; saradnici: Marinko Benzon, Boško Petrović, Jovan Kratohvil, Lazar Vozarević.

Projekat i izrada freske, 1961. godina: Raul Goldoni, Margarita Trkulja; tehničar: Ivan Auzec.

Projekat i izrada reljefa, 1962. godina: nepoznato.

Projekat uređenja pristupnog platoa na severo-istočnoj padini Topčiderskog brda, 1978. godina (pozvani beogradski konkurs): arh. Marija Jovin i arh. Branislav Jovin.