_Vesti
Stambena zgrada na uglu ulica Maršala Tita i Ilije Strele
Stambena zgrada u Leskovcu na uglu ulica Bulevar Oslobođenja i Ilije Strele projektovana je 1956. godine, a završena naredne 1957. Projekat je izrađen u okviru Ateljea za urbanizam i arhitektonsko projektovanje „Generalni plan“ Beograd, a glavni arhitekta bio je Stjepan Zaležak. Nadovezuje se na zgradu Tehnološkog fakulteta, a nalazi se na centralnoj urbanističkoj osi grada. Plan osnove zgrade prostire se u dve ulice, ima oblik ćiriličnog slova „G“ sa uglom od 110 stepeni. Krak zgrade u Bulevaru Oslobođenja dužine je 58 metara i ima tri ulaza na brojevima 140/146/152. U prizemlju se nalaze prostori komercijalne namene, a spratnost stambenog dela iznad je pet spratova. Osnove prizemlja i spratova podeljene su stepenišnim traktovima na četiri celine – dve bočne sa po četiri dvokrilna prozora na svim spratovima (od toga leva celina bliža uglu ulica sadrži i jedan red uvučenih terasa, čije ograde ne iskaču od nivoa fasade; četiri od pet terasa su naknadno zastakljene i zatvorene četvorokrilnim prozorima nejednake obrade) i dve središnje sa po šest dvokrilnih prozora od kojih su po dva središnja vezana betonskim ispustom koji imitira balkon, čime se postigla dinamičnost i razbila monotonija jednoličnih redova prozora. Vertikalna podeljenost fasade postignuta je zastakljivanjem stepenišnih traktova i trima betonskim kubusnim izlazima na krovnu terasu koji se nastavljaju na stepenišne traktove. Horizontalna podeljenost još je dodatno naglašena plitkim betonskim trakama između spratova.
Dužina kraka zgrade u ulici Ilije Strele iznosi 30 metara i ima dva ulaza na brojevima 2/4. U prizemnom delu ovog krila nalaze se stanovi. Vertikalna i horizontalna podela fasade ista je i na ovom kraku zgrade, s tim da je jedan središnji deo sa po šest prozora i balkonskim betonskim ispustima oivičen sa dva stepenišna trakta u čijem su prizemlju ulazi u zgradu i dva bočna segmenta sa po tri dvokrilna prozora.
Prema primedbama Komisije za reviziju projekta trebalo je napraviti bolje veze između skloništa, ili ih čak objediniti, što nije urađeno, kao ni predviđeni pomoćni izlaz. Primedbe su se odnosile i na veličinu i broj sušara, jedna je naknadno dodata s kraja krila u ulici Bulevar Oslobođenja. Obrada fasade se u crtežu razlikuje od realizacije.
Izvori
Istorijski arhiv Leskovaca, GNO. LESKOVAC. FASCIKLA br. 1/146. GODINA 1957.
Podnosilac izveštaja
Jana Gligorijević, istoričar umetnosti
INDUSTRIJSKI KOMPLEKS „VISKOZA“
Objekat Vojne štamparije i Geografskog instituta JNA
Zgrada Geografskog instituta JNA i Vojne štamparije idejno je osmišljena tokom 1950. godine, dok je Macura bio zaposlen u Projektantskom zavodu NO Beograda. Na terenu su postojala dva već izgrađena suterena gigantske skeletne konstrukcije namenjena za štampariju „Rad”, čija je izgradnja obustavljena 1948 (ostaci ove konstrukcije predstavljaju deo severnog krila nove, Macurine građevine). Odlučivši se za potpuno novu kompoziciju i funkcionalnu organizaciju prostora, Macuri su kao smernica u projektantskom procesu poslužili internacionalni, zapadnoevropski uzori oličeni u tada neprikosnovenoj arhitektonskoj veličini – Le Korbizjeu. Novo rešenje, prilagođeno složenom programu i činjenicom smeštaja dve institucije u jednu zgradu, ostvareno je kroz kompoziciju usklađenu sa ljudskim razmerama i novim estetskim shvatanjima. Projektni zadatak je bio da se nad postojećim objektom dograde nove etaže, s tim da donje služe za štampariju, a gornje za Geografski institut, i da se pri tome omogući njihovo potpuno samostalno funkcionisanje.
Zgradu je projektovao arh. Milorad Macura (graditelj prethodne konstrukcije, na koju je Macura dogradio svoj objekat, najverovatnije je arh. Pavle Krat).
Zgrada je građena u periodu od 1950-1954. Potpuno je završena i useljena 1956. godine.
Leskovački sajam tekstila – okrugli paviljon
Okrugli paviljon Sajma tekstila u Leskovcu je najmonumentalniji u okviru kompleksa izložbenih hala. Zauzima 2640 m2 površine u osnovi. Osnova je približno kružnog oblika sa srednjim prečnikom oko 65 m. Pokriven je visećim krovom, koji počiva na dva betonska hiperbolična parabolida i mreži kablova među njima. Hala je služila za izlaganje tekstila, tekstilnih proizvoda i mašina.
Paviljon je projektovan u birou Građevinskog preduzeća „RAD” iz Beograda, a arhitekt je bio Stjepan Zaležak.
Sa gradnjom se započelo krajem maja 1958. godine. U prvoj fazi je bila izgrađena i galerija hale bez glavne konstrukcije. Hala je bila u upotrebi za sajam koji je održan te godine i tada je umesto krova imala privremeno šatorsko platno. Konačno je završena 1959. godine.
