_Vesti
Palata radničke komore
Evangelistička crkva u Ostojićevu
Stambena zgrada u Kumanovskoj 13
Jugoslovenska udružena banka
Prema originalnom projektu objekat je bio namenjen filijali Jugoslovenske udružene banke u Beogradu, kao ispostava ove banke iz Zagreba. Osim poslovnih prostorija banke (šalter sala i trezor) u suterenu i na mezaninu, na ostalim spratovima su se nalazile kancelarije. Objekat je u celini izgrađen prema originalnom nacrtu i do danas nije menjao izvorni izgled.
Direkcija Jugoslovenske udružene banke sa sedištem u Zagrebu je angažovala arhitektu Huga Erliha 1928. godine za projektovanje i izgradnju filijale u Beogradu. Radovi na izgradnji su započeti 1929. godine, dok je zgrada završena i puštena u rad 1930. godine.
Poslovna zgrada filijale nekadašnje Jugoslovenske udružene banke u Beogradu je interpolirana u postojeći gradski blok i poseduje dve slobodne fasade, pročelje i zadnju fasadu. Zgrada poseduje dva podzemna nivoa, suteren, mezanin i dva sprata sa opcionom krovnom terasom. Oblikovanje pročelja je zasnovano na stereometrijskim principima moderne arhitekture sa otvorenim prizemljem, fenestracijom prozora povezanih u trake i plošnom obradom fasadnih površina. Blede prizvuke akademističkog oblikovanja, kome je arh. Erlih u prethodnoj fazi projektovanja bio sklon, a koji se zapažaju naročito na objektima nastalim pre 1928. godine u opusu ovog graditelja, evociraju zalučeni plitki, slepi timpanoni iznad prozora na drugom spratu, kao i plitka atika koja skoro simbolički obeležava krovni venac. Kao jedan od prvih objekata takve vrste u opusu arh. H. Erliha, filijala JUB u Beogradu je izgrađena u skeletnom sistemu sa armiranobetonskim nosačima, koji su omogućavali da fasadni zidovi ne budu i noseći. To je omogućilo veću funkcionalnu produktivnost i efektnije oblikovanje unutrašnjeg prostora.
Zgrada Banovine u Novom Sadu
Po tipologiji i primenjenim graditeljskim motivima, zgrada Banovine u Novom Sadu se svrstava u najlepše primere moderne srpske arhitekture. Jedno je od tri najznačajnija ostvarenja istaknutog arhitekte Dragiše Brašovana (1887-1965). Reprezentativno zdanje je podignuto za potrebe smeštaja Banske uprave, nakon njenog formiranja 1929. godine. S obzirom na to da je Bansko veće bilo sastavljeno od uglednih i uspešnih građana različitih nacionalnosti, a po opredeljenju poklonika ideje integralnog jugoslovenstva, objekat u kome je smešteno morao je vizuelno da odgovori stilu narodnog jedinstva.
Objavom kralja Aleksandra I Karađorđevića, Novi Sad je 3. oktobra 1929. godine postao prestoni grad jedne od devet jugoslovenskih banovina. Prvi ban, ugledni novosadski graditelj, Daka Popović smatra se najzaslužnijim za raspisivanje konkursa za izradu idejnih skica. Na raspisani konkurs je do 15. juna 1930. godine stiglo 19 projekata. Prva nagrada nije dodeljena, ali su podeljene dve druge nagrade – jedna arhitektonskom tandemu iz Beograda, Jovanu Ž. Rankoviću i Katarini Šajinović, a druga inženjeru iz Ljubljane, Vladu Smolu. Treću nagradu dobio je projekat beogradskog arhitekte Dragoslava Radisavljevića.
Bez obzira što nije bila završena, Banska palata je promovisana 1. decembra 1938. godine, povodom svečanog obeležavanja dvadeset godina od ujedinjenja i proglašenja Kraljevine SHS/Jugoslavije. Izgradnja objekta završena je u septembru 1939. godine.
