_Vesti
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je prva zgrada u Novom Sadu, i jedna od prvih u Jugoslaviji, sagrađena isključivo za potrebe muzejskog prostora. Kako su prvi namenski građeni evropski muzeji u stilu moderne arhitekture projektovani, takođe, za smeštaj legata pojedinih kolekcionara, pretpostavlja se da je srpski diplomata Pavle Beljanski ideju za izgradnju zgrade za smeštaj svoje kolekcije dobio vršeći diplomatsku službu u evropskim prestonicama, odnosno putujući po Evropi.
Konkurs za izgradnju ovog objekta, na koji su pozvane beogradske arhitekte Milorad Macura, Rata Bogojević, Ivo Kurtović i Bogdan Bogdanović, raspisan je 6. maja 1958. godine. Pavle Beljanski,predsednik žirija, dozvolio je Ivi Kurtoviću da naknadno dostavi svoj projekat zbog nemogućnosti da ga završi u propisanom roku. Iako nije imao pravo na nagradu, Kurtovićev projekat je na kraju ocenjen kao najbolji za smeštaj i izlaganje kolekcije. Kurtović je svoje idejno rešenje za zgradu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog potpisao 15. juna 1959. godine, a zgrada je, nakon dužeg odlaganja, svečano otvorena 21. oktobra 1961. godine.
Autor projekta zgrade: Ivo Kurtović. Autor dogradnje: Katarina Babić. Izvođač radova: Neimar, Novi Sad.
Narodna biblioteka Srbije
Zgrada Narodne biblioteke Srbije je namenski građen objekat za potrebe centralne nacionalne biblioteke u Srbiji, najstarije ustanove kulture u Srbiji. Osnovana je 1832. godine kao depozit knjiga, a do kraja 19. veka izrasla je u nacionalnu biblioteku.
Neprocenjivom značaju izgradnje namenske zgrade za Narodnu biblioteku doprinosila je i njena nesrećna istorija (samo u Beogradu je više od deset puta menjala adresu i rasipala svoj fond). Tokom šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine, zgrada na Kosančićevom vencu, gde je Biblioteka bila smeštena od 1920. godine, izgorela je do temelja.
Opšti, javni i anonimni konkurs, s pravom učešća svih stručnjaka, državljana FNRJ, raspisan je početkom avgusta 1957. godine, a rok za predaju radova bio je 1. mart 1958. godine. U programu konkursa je traženo da takmičari izrade projekat savremene biblioteke koja bi predstavljala visoko dostignuće u funkcionalnom i oblikovnom pogledu. Pošto se zgrada dizala u spomen Prvom srpskom ustanku, od projektanata je traženo da markantno obeleže ovaj veliki istorijski događaj, kao i da ga dopune delima likovne umetnosti za koja je bio raspisan poseban konkurs.
Autor arhitektonskog projekta: arhitekta Ivo Kurtović, autor statičko-konstruktivnog projekta: arhitekta Đorđe Zloković.
Biblioteka je za korisnike zvanično otvorena 6. aprila 1973. godine.
